Звезда

154

з в е з д а

тетинова са мојом бабом и још неколико њих старица запеваше : — ,,'Лџи-Гајка девојку одава". Гласови дрхтави, слаби, узалуд се уздижу, не могу, већ тихо, једнострано иду, губе се у самим њима а тако чудно, чудно, утичу! И, као да пуче нешто. Поче песма. Девојке, жене... Њихови чисти, дрхтави, топли гласови испунише собу. Не може се више. Забранигае да се пећ ложи. Изнесоше саатлике, чаше и сву „срчу" Почеше из котла да иију. Котличе се ређа. Пију, главе им пронадају у котличе, лактови им се тресу, грло пуца, а сузе им иду од силине. Ч'а Масе узео чамнаре, кргаи се као чочек, вије, пева, и изваљује на скутове жена. И слуге дошле у собу, стале иза пећи, до врата. Све се откравило, ослободило и само дахће од смеха, песме. Очи им светле груди пуне, руке не мирују. Снашка Паса наслонила своје лице на руку, грло јој трепери, глас из отворених, топлих јој уста иде право, меко, мило... Пева стару песму : како кад'н Сгана у башту ишетала, изгубила срма колан, у срећу јој млад калуђер, њега набедила за колан и куне га : ,,Ако си зел срма колан „Като колан да се вијеш. Калуђер се куне : г Несам Стано, жива била! ,.Ако сам зел срма колан, , Като колан да се вијем, „Око твоја рамна снага. Кликну мој отац : „ Што си Лено на големо ? „— Барем да си од колено 1 Прихвати Паса и све девојке са њом. г .Ако несам од колено, „А ја и.иам црне очи, Ј.Црне очи, медна уста !