Звезда

3 В Е 3 Д А

13

'наке душе, па присташе. К'о веле: ко зна, могу и на добро окренути, а и овако нису наши.... Кад заурла Маретића гигов одлетеше и добри и зли.... А они сотољак да цркне од церекања.. . Шкриие но неђе врата, по неђе слијетају кокоши са седала, иза Букуље се нојављује румен, а они се троје буде.... И што да ви дуљим још, кад остало знате. Виђели сте ћатову бруку и белај. Оалакасмо сви за 'наким красним џемаданом, а кату већ жалије њега но меса, што му све искаишано и испарчаио, па куне Мића: ајде, вели, шго ме кла зубма, не жалим, али што му скриви мој џемадан!?... И после већ нико се није ћата бојао: мекши, болан од памука.... А Јелица — не питај!... Трепти, море, пред оним Мићом, ка' пред самим Богом, па оп оком, а она скоком.... нема, но везе!.... А они сотоњак кад гођ прелети преко нашег села он кГше.... тресе се све село, чуде се сви људи, а ја јок.... Зар ја водепичар па да незнам та посла!...