Звезда

3 В Е 3 Л А

17

Стегом осенчена равна преходници јаспој звезди. Војсави само уступа првенство у чину и власти ; Војсави само незавидно слава пред њеном расти. Војсава спремна и сада Лазару с њима поћи : Злослуту смотрив, за то немаде воље ни моћи. Па кад јој тешке своје исприча старина јаде, Како му изгибе војска и како му Бранибор паде, Како му зароби душман Прехвалу ћерку милу, Колику Мурат води на Лазара славнога силу, Како се шири пустош куд само допре за њоме ; Градови падају, бедеми тврди се у прах ломе, Качаник сравњен са земљом сведок је томе живи Па када јунак своју судбину стаде да криви : Рањен и немоћан што је остао жив да то види, Живота својег и епаса да мора да се стиди: Војсава не мога млада срцу да своме одоли, Искрене сузе над судбом несре^ног војводе проли. Затим к'о права нежна и благословена жена, Створена бол да толи, скочи, и рука њена Вична и лака преви староме борцу ране, Које му сабља душманска толико злобно нане ; Па га још теши, за своје да се не бране дете, Докле је ње и Горде и њезине храбре чете. Докле је Милоша жива, докле цар само има Њега и оба дична његова побратима, Милана храброг и дивног Ивана — нуто чуда ! Зашто јој задрхта срце ? — Шта зборе то уста луда ? Збуни се, задрхта, снагу целу јој пламен пали, Лепо јој лице румен бајна и мила зали ;*) *) Ова кратка на8начења тичу ое љубави Војоавине, којој је она жртва због евоје ро!)вне сеетре Тијане, варучнице Тоилиде Милана, иовнате иначе Косовке девојке. Војсава жртвује своје срце, д» би Тијана била срећна, јер оне, као две ееетре, не могу поћи за два побратзма, пошто је побратимство исто што и браство, а некад и претежније од њега. Војсава као јунакиња јуначки пати и шта више помаже Кооанчаку, да избави из ронства сво.ју варучницу Прехвалу, кћер Станка Злослуте, која је овде узгред споменута. 8ВЕЗДА кљ. I, св. I. 2