Звезда

24

3 В Е 3 Д А

Сав његов труд имао је да помири религију и уметноет у земљи која је у уметности гледала нагански идеал, и у слободном етремљењу душе ка лепоме дело руку нечастивога. Рукан постаје адвокат лепоте; он доказује да она не само што није штетна и нротивхришћанска, но је корисна, потребна, да је њу Бог послао човеку на утеху, на вечиту радост, као сувце и цвеће. Велики уметник, како га је Рускин разумевао, није такозвано божанско чудовиште, проблематични надчовек Ничеов, онај вулгарни идеал немачких рајзевдера; уметник, то је биће иотпуно развијено, које треба да воли, да трпи интензивније но остали, да све разуме, да појми живот, да осети симпатију према свему, да као стари пророк да народу свој живот, своју љубав, своју душу, све племените сокове свога срца. Љубав према истини, искреност, осећај и појимање природе, то је душа и смисао уметности. Целога живота Рускин је нападао уметност обнове као почетак опадања, као тревутак када је озбиљна мисао и истинска машта игачезла пред површном сенсуалношћу, пред сујетном применом науке и правила, пред углађеношћу без мисли, пред идејом: да је лепота облика независна од смисла и садржине, да је главније да се лепо каже но да се штогод каже. У грађевинарству, то је сазидан дух племсгва и све штенства тога доба, пуста високопарност, празна етикеција. ласкање у мрамору на адресу силних ; у поезији тога доба, XVI и XVIII века, то је шуааљ, ладан, лажан псевдокласицизам Што је најгоре, то је уметност која се хотимично и свесно одваја од живота и истине, и своју надмоћност и вишу вредност види у Факту што је непосвећени, народ „гомила" — не разуме. И тој уметности он ставља на супрот хришћанску, сред њевековну уметност. Само оно што разуме под хришћанским духом то је управо оно што католицизам, службено хришћанство у опште, потпуно искључује, то је слобода мисли, лична побуда ослобођење савести, све оно што је супротно уобичајеном