Звезда

370

3 В 13 3 Д А

Хомол = мали човек = човечуљак. Скаска о цару Радовану и његовом баоноиовном олагу, негде у нећинама у Хомољу сакривеном и сувише је распрострто по источној Србији. За чудо је само то, да те исте гатке има и у јужној Русији међу Козадима, који сује чак и на Еавказ нренели те тамо исто благо исто тако ревносно траже као и наши лаковерни земљаци и дан данас по Хомољу. Скаска о Сребрном цару постоји у источној Србији, где је рударство од. дамтивека неговано, а нарочито у Хомољу и Звижду. Он чува подземне ризнице злата и сребра и не да рударима до њих доћи, у крајњој иевољи, т.ј. кад тима ризницама загрози опасност да буду пронађене и опљачкане он рударе потопн својим подземним водама, које му на елужби стоје. Расковник је трава, која се може добити само од корњаче, кад јој се приступ гњезду предречи. Он има ту особину, да сваку преиреку пред собом уклони и раствори, раскује. Жељка, која једина за_њу н зпа и уме је наћи, нуждомЈнатерана заиста је и нађе и помоћу ње дође до својега гњезда. Ко зна и уме у томе часу отети је од корњаче може п све благо цара Радована дрисвојитв т.ј. ако и њега пре тога иронађе. Гвоздвна врата су Ђердад на Дунаву. Пореч је предео а Голубиње је село на Дунаву са врло романтичним положајем. Благовановац , до нехатнол и аљкавом неговору својих садањих становника »Бљувановац« (!!!) дровван је дре кратког времена »Вељково«. Онај, ко му је ново име издео, извесно није знао за ово лепо његово старинско име, Сокоље ио истом нехату и истој аљкавости зове се данас »Соколе«. Не више него пре 50 годпна сваки га је звао Сокољем, а данас већ и њега треба до горњем дримеру прекрштавати, ако се неће да му се његово лепо име поврати и. очува. Крајима се удрав зове данашњи крајински срез и нешто околине. Рушевине Звездана и Гамзиграда налазе се недалеко од даиашњег Зајечара Гамзиград сви путници, који су га видели, описују као величанствену рушевину велнког, ледог и богатог некадашњег града. Вукан и Јежевица су две кршевите рушевине на десној и левој обали Млаве. У народу оном све и сад има и многих лепнх прпча н предања о тим. замцима и о старини Хомоља.