Звезда

ТАРТАРЕН ИЗ ТАРАСКОНА 423 као Фрегата пртиља према Зуаву, са својим пспупченим леђима која су нловпда као тнква и својим грдннм вратом, пзбаченим као кљун у галије. Чамац и камила пристадоиге заједао уз брод. Да вам кажем, већ ме је и жао овог дромедара! рече капетан Барбасу дирнут, узећу га на брод. . . Кад стигеем у Марсељ, поклонићу га золошкој баштн. Камилу, која беше отежада у морској води, подигоше чекрцима и конопцима на кров, и Зуав со крену. Два дана што је трајао превоз, Тартарен проведе сам у својој кабини, не што је море било рђаво, нн што је з>ес имао много да нретрии, већ због камиле, која му је кад би јој се госиодар на крову појавио, указивали врло смешне мнлоште... Никада нисте виделц камилу која би се толико ирилепила пеком! .. . Са сата на сат, кроз прозорчиће кабннске где би нокадшто носем забио, Тартарен је гледао како нестаје нлавога неба алжирског; затим најзад, једнога јутра, он сав срећан чу звоиа марсељска. Приспели су. . . Зуав се укотви. Тарасконац који није имао никаквог пртљага, пскрца се не казујући се нпком и нечујно, прође журно Марсељем, бојећи се непрестано да га камила не прати, и одахну тек пошто се нађе у вагону треће класе, грабећи према Тараскону. .. Варљива безбедност! Само што се одмакао две миље од Марсеља, кад све главе иолетеше на окна на вратима. Деру се, чуде се. Сад и Тартарен погледа и. . . шта види ? .. . Камилу, господмне, неизбежну камилу, где јури шпнама кроз Кроску долину, не пуштајући влак пред собом. Тартаренпренеражен, свали се на седиште, заклопивши очи. Он је рачунао да се после овог несрећног похода врати кући инкогнпто. Међутим присуство овог гломазног дромедара чинило је ствар немогућном.. Како ли се враћа, мнли Боже! Без маријаша, без лавова, без ичега ... С камнлом !.. . „Тараскон .... Тараскон!..." Требало је сићи . . . Какво запрепашћење ! само што се Фес јунаков појави на вратима, кад усклик: »Живео Тартарен!" затресе стаклене сводове станице. „Живео Тартарен ! Живео ловац лавова ! II музика, певачка друштва проломише ваздух . .. Тартарен је мислио умреће ; држао је да је неко псмевање. Али не ! цео је Тараскон ту бпо, ноздрављајући шеширима, и раздраган. Ено јуначкога команданта Бравиде, пушкара Костекалде, председпика, апотекара, п целог славног клуба ловаца качкета који опколи свога поглавицу, и понесе га у триумфу дуж степеница.