Звезда

КОШТАНА ПОЗОРИШНА ИГРА У ЧЕТИРИ ЧИНА НАПИСАО Јјорисаб Сшаикобић Чин трећи

Л Џ Д д:

Тома , хаџија. Стојан, оин му. Арса, председник, шурак Томин. Митка, брат Арсин. Ката, жена Томина. Стана, кћи. Салче, мати Коштанина. Коштана, певачица.

Марко, воденичар, слуга Томин. Полиција, сттреш. над нандурима. Гркљан, отац Еоштанин. Асан, онн Алилов. I I II III

Пандури, цигаеи, циганчице. Дешава се у Врањи

ПРВА СЛИКА Соба из ирвог чина На сред собе лежи Стојан са забаченим јорганом. Више њега, до главе му, на „сандалији" сахани иуни грожђа, кругиака из „ туршије 1 , опда чанак свеже воде из кога вири крај уквашене мараме. У чираку догорева све&а, прека. Зора. Модрина се ломи са утрнулом светлошКу свеКе. Из кујне уздисање, тижи шааат и сваки час вири Стана. Кукурекање. Глас салепџије. Салеп! врије, врућо! Стана. (Улази и презајући прилази Стојану, слуша како дише, пипа му чело и облаже га марамом из чанка) Бато мој мили! (Брзо — уплашено одлази). Стојан (буди се и трза) Зора! Дан већ? (уплашено) Нећу ја дан, нећу! њу, њена уста хоћу!. .. Ах, што се пробуди? Она беше! Она, врела, слатка, Коштана! Клекла, ручицама ми стисла образе да ми уста отскоче, а своје усне на моје упила ... ох!