Звезда

3 В И 3 Д А

пандуру, показујући на Еоштану и Асана). Саму љу и њега во дите (Коштана и Асан одлазе с једним пандуром. Остали сви, преплашено, дрхшћући збију се једно до друго. Арса Митки). А ти Мито ? Па сад Мито, а? Митка. (лежи, не гледа га). Арса. (прибирајући се) Устани! Митка. (као пре) Арса. Устани, је си жив? Митка. (не гледајући га) За тебе — не! Мртав. Арса. (строго) Мито, Мито... Чуј Мито : или ћегп ти, или ја,Митка. (подиже се, мало уплашено) Што ? Арса. (строго) То ? Доста ја ћутах, трпех. (Загледа се у њега,. хвата га за минтан). Шта, бре да си такав ? Зашта жут, блед, распасан ? .. . Митка. (загледајућп се) Шта ми је? Ништо, ми неје ! Арса. (строго, тешко) Мито чуј : Или те више (показује на цигане) с овима не нађох, ни више пијана у механу видох; или те ја, ја убих! Митка. (диже се, уплашено) Зашто да ме убијеш? Арса. Тако ! Да те убијем. Убићу те! Убићу, као што још отац хтеде да те убије, кад ти онолике паре што ти за трговину дадосмо, ти све — не чека ни три дана! — већ све попи и пролока с циганкама и по механама. Па тада кад отац хтеде да те убије. .. (прекоревајући самога себе) Ах, што га ја тада задржах, што га не пустих да те убије. Митка. (туробно) И он како тебе беше, катил. Арса. (плане) Отацкатил? Ја катил ? А она, мајка, што те и од оца и од мене склањаше, браљаше, плакаше за тобом и она је катил, и то највећи што те је толико волела, чувала, бранила . . . ^ Митка (узбуђено, прекида га) Мајку, њума да ми не сиомиљаш! Она, једно погреши што прво тебе, па после мене роди, те с'г морам да ћутим, да те слушам; зашто си постар од мене Е Тој она погреши, што прво тебе, па после мене . . . А мајка, мајка је! (плаче). Слатка моја мајка, да мн је она жива, зар би она далада ти овакој с'с мене правиш? . . . Арса. (узбуђено) Мито !. . Митка. (бришући сузе) Ете тој ! Расплака ме. Слатка моја. мајка (полази). Још од к'д ву свећу несам запалија. Арса. (задржавајући га) Куда? Митка. На гробје! Свећу да ву запалим. (одлази) Арса. (одлази за њим) Нећеш тамо, кући ћеш, кући .. .