Звезда

књиге зд народ 453

какав други пути начин, требала би да упути овакав један распис својим повереницима: Проучите писмене људе у околини својој, а нарочито оне којима сте раздали књиге задругине, па нас известите о овом. 1. Колико су њих иримили књиге задругине, али их иису читали ? 2. Колико има таквих, који су, арочитили све књиге задругиме. 3. Колико има таквих, који су ирочитали само иоједине књиге задругине, које су то књиге и која се задругина издања у оиште, највигие доиадају читаоцимаУ 4. Које се друге књиге у вагиој околини највигие траже и читају ? 5. Које се књиге најмање траже и читају ? Подаци, који би се овако прикупили, многима би очи отворили, а Књижевну Задругу би упутили, шта треба даље да ради и како да помаже у народу ширење читања, корисних знања и читања и писања у опште. Ти подаци у исто време упутили би и друге издаваче, а и писце шта и како треба да раде. Треба дакле прво видети шта народ хоће, а шта неће да чита. Разуме се, да се не би после морало највише штампати оно што народ данас највише чита, јер би можда онда дошли на прво место сановници или петпарачки листићи; али и парод има у многоме паметне и оправдане погледе на оно што тражи да чита. 3 колико је то~гледиште оправдано и умесно, у колико је тај укус добар, треба га задовољити; а у колико је гледиште неоправдано и укус рђав, треба то поправити, треба бољи укус прво посејати, па одееговати. Са неговањем бољег укуса за читање у вези је и отварање воље на читоње , код оних, који данас умеју читати, али не само да не читају него и не маре за књигу. И на једном и на другом треба радити, јер без тога у народу нашем нити ће се ширити добре књиге, нити корисна знања. Како би се на том могло радити, о том треба размислити. Ми овде и о том износимо неке мисли. Има код других народа неких нарочитих скупова на којима се не држе никаква написана предавања, него се по што год штампано чита и објашњава. Уз то иде разговарање о оном што је у штампи изашло, а вредно је да се прочита, где има да се прочита што лепо и корисно, где се има шта да научи и т. д. То изазива интересовање за ваљане књиге и листове, те после тако мало по ма;ло почну књиге тражити и читати и они који пређе нису ни мислили да што год читају. Тако што могло би и требало би да се почне и код нас. Могу се то звати предавања, седнице, села, посела, вечерњи или дневни скупови; могу то бити нарочита дру-