Звезда

472

3 В Е 3 Д А

ности. Или ни оно друго место, гди се обраћа песнидима великих градова и вели : „Градинама данашње поезпје, познаје се, да су им одвећ у близини велике варошке клоаке; посред мномира цветиог меша се нешто, што издаје гад и трулеж. — С богои и нитам: је л' вам тако нужно, да увек молите да вам кумују виц и прљавштина, кад какво невино и лепо осећање треба да крстите ? Морате ла пошто по-то вашој племенитој богнњи натицатп лудачку и ђаволску капицу ? Од куда ова иужда и ово морање? — Отуда баш, што тако на близу клоаке станујете?" Тако говори Ннче о опором натурализму у књижевности. Али поред свег тога он је на њ уплива имао својом уметном Формом и впше још својим учењем, као што је подстрекао и сваки правац књижевности, као што је подстакао и уметност сликарску и музику. Одиоси Фридриха Ничеа ка модерној уметностн и књижевности тако су тесни и многобројни, да је чиста немогућност овде само и скраћавањем следовати им. Они сами за се сачињаваују проблем исторнјског испитивања и за се ће заузимати једну од најотменијих глава у свакој будућој историји уметности и књнжевности, која буде иретресала исход нашега столећа. 5- Д