Звезда

474

3 В Б 3 Д А

3000°, по Розентију 18.000°, по Целнеру 28.000о, а по Секију иде у милијуне степенп. Као што је огромно сунце, упоређено са земљом, тако су огромне и нриродне силе које га унакрст потресају и растрзају. Нзегова сјајна површина, ФотосФера, поприште је силовитог струјања и комешања, бесних вијора; при блгоким испитиваљу она показује псукаву, прошарану слику, т. зв. гранулације; ту се опажају тамнија места, канали, поре, куда силазе струје у дубине, и сјајна узвишена места, где се уздижу, гомилају усијане струје. Сва је прилика да је сунце огроман извор електрине. Веома је вероватно да сеисунчева атмосфера, хромосфера — то море усијаног водника — налази у силовитом кретању. У љој су запажене т. зв. „сунчане олује", као што их назива Локајр. Сунчане пеге — те мрље на светлу лику сунчеву — показују такођер неко вијорасто кретање, слично силним -олујама, скопчано са огромним развићем електрике. Сунчане протуберанце, пламени стубови од усијаних гасова, избачени као страховите експлозије из усијаног сунчевог језгра до грдних висина —кадшто до 200.000 км. — такођер су у вези са исполинским електричним силама. Марљивим испитивањем сунчевих фотографија многе су појаве на сунцу боље проучене. Тако је Денгер запазио при јаким атмосферским магнетским поремећајима неке приметне промене у фотограФСкој слици оунчевој. Он претпоставља да електричне струје које полазе са сунца производе у земаљској атмосФери вијоре од водене паре, који се могу ухватити помоћу фотограФСких плочица. Електричне, вијорасте провале сунца јављају се у извесном размаку времена, у периодама од 12—13 дана, које се подударају са трајањем половине сунчеве ротације, пошто се сунце, по Феју, обрне око своје осе за 25 ,189 земаљских дана. Поремећаји у земљиној атмосфери, који су последица ових периодских пореметаја у сунцу, треба да се збивају такођер по овим периодама И доиста је тако. Појаве атмосферских, па и електромагнетских и сеизмичких (трусних) поремећаја на земљи показују приоду од неких 13 дана ; с тога мисли Ценгер да може све ове појаве на земљи приписати електромагнетскоме учину сунца. Он је нашао сем тога, да се поменуте периоде земаљских поремећаја кадшто јављају са вишедневним трајањем, што указује на још неке, друге поремећајне узроке, на име на проналазак периодских метеорских ројева. Из вишегодишњих проматрања излази да електрични вијори на сунцу произлазе из две супротне средишне тачке, близу сунчева полутора. Према томе сунце окреће земљи сваких 12—13 дана,