Звезда

ОДГОВОР Г. Т. ГАДИВОЈЕВИИУ

489

лази ова примедба: „Зар г. В. као стручњак није знао да сада нема бизона по преријама, већ само по зоолошким баштама америчким. И сам Умлауфт каже лепо : л^е1с1е^е Уогта1в т. ј. лутаху некада " (курзив наш). Ја нисам знао да бизона нема, али знам да их има, и то не само у зоолошким баштама, већ баш слободних, а за оне који®то не знају ја сам написао књигу. Колико је мој критичар „сигурна кућа" види се и по томе што „л^еМе^е уогта1з" преводи „лутаху некад". После тога г. критичар, помиње моје речи о верама у Африци, где сам ја казао: „У неким европским колонијама и једноме делу Абисиније уведено је Хришћанство". На ово ми он чини оваку замерку: „И овде је без сумње г. преводилац хтео да поправи писца па је посведочио да не зна, да су Абисинци били Хришћани још од најстаријих времена (У другом издању извршена поправка)". Ја овде нисам извршио никакву поправку, већ је остало онако како је било у првоме издању, а нећу то ни у будуће (ако дочекам) исправљати , јер ја ипак остајем при томе да је тамо уведено хришћанство, пошто га Абисинци нису створили. Господин Т. Радивојевић замишља себе на положају ауторитативнога критичара, па ми са висине свога места добацује своје критичке назоре о моме стилу, изразима, интерпукцији и т. д. Наравно, господин се није хтео толико „спустити" да наведе бар по који пример за то. То је тај други део критике — замерке г. „критичара" на „оно што у поменутој књизи мени припада". По овим његовим замеркама може се о њему свакојако мислити, али је моје уверење да он није сам. Обичај је да се незналице крију за ауторитете, али ми се чини да је овде обрнут случај. Овај реферат има своју историју,, о којој понешто знају г. г. Пера АнриК, професор из Крагујевца и неки уредници (или њихови замењеници) наших књижевних листова. Господине Уредниче, за Ваше срдачно гостопримство, бићу Вам увек захвалан. Дедембра 1900., у Веограду. рад. ЈЗасобић,