Звезда

492

3 В Е 3 Д А

додаје »Зна, ли несретни бег и иеспик да су његова браћа муслимани на деденије данг и ноћ стајали под иушком и бранили свој 'рз и образ од разбојника и хајдука, које он »лавовии« 'назива« . .. Мп се не чудиио иисцу оних ваписа јер већ видимо ко је он, али не можемо а да се не упитамо : штаје натерало уреднигатво „Бехара« да овако шта у листу донесе? Зар збиља имаде у Босни коленовића који се и са овако чиме слажу? Зар им је толико стало до истине и поштења? Не, то није могуће. Обе оне грдобе са оним додатком написао је неки од слугу Кадајевих из колеиа загребачких Чиоута, и уредништво је наморано даих штампа. Јадна Босно, јадна Босно ! Рад. Српски народни велики календар са сувременим сликама. За годину 1901, Издање »Рада« деоиичарског друштва за издавање срнских књига и новина у Руми. Стр. 162. Дена 1 круна. И ако је ово прва година овоме календару он се одмах може убројати у наше најбоље календаре. Како забава тако и поука написанаје и одабраним слогом и разумљиво за народ; а имаде и велики број лепих сдика. Име уредника није изнето али судећи по радовима шгледа нам да је то признати наш књижевник и новинар Јаша Томић. Иови патриотски листови. На место » Борца«, »Македоније « и » Босанско-херцегорачког гласника «, познатих нам патриотских листова, који су за време Владановог режима насилно обустављеии, у новембру тек. год. ночела су излазитп три нова листа: »Братимство«, »Глас Србина« и „Србин«. Првоме је листу власник Уређивачкн одбор, а главни и одговорни уредник проФ. Атанасије М. Поповић; другоме је власник и уреднак Јово Ђ. Ковачевић, а трећему Јован Стојановић, адвокат. У сваком броју »Братимства« налазе се још и по неколико чланака на арнаутском језику, штампаних ћирилицом ... Сва ова три листа одлично су уређена, достојно заступају постављан циљ, и снабдевени су брзим и тачпим извештајима о приликама у свему потлаченом Српству ... Ми их сва три топло препоручујемо. Михаило М. Сретеновић, учитељ из Београда штампаоје приповетку из сеоског живота под насловом »Сииља«.

Писац је ово дело посветио Њ. В. Краљици Драги. — Цена је књизи 1 дин. Србобран, народни српски календар за годину 1901. Година девета. Уредио Лгњат И. Димић. Издање и штампа Српске Штампарије у Загребу Стр. 205. Дена 1 динар или 80 потура. — У књиге, које се неоспорно могу назвати народним, у првом реду долазе календари, а међу календарима нашим »Србобран« јеједна таква права народна књига. Он излази већ девет година, име му је познато и све што се о коме новом »Србобрану« може рећи то је: да ли је достојан раније стеченога гласа. С радошћу бележимо да и »Србобран« за 1901 год. не уступа својим претечама. Садржина му је и пробрана и обилата, а украшен је и многим, врло лепим сликама. Приповетке Радоја М. Домановића. Наш слрадиик и познати цриповедач Радоје М. Домановић дао је у штампу и треКу свеску својих нриповедака. Књига ће бити ведикадесет табака, а цена јој је 1 дин. Крштење на Савици, спев Фрање Прешерна. Препев Мил. МарјановиКа с предговором прОФ. Анд. ГаерилоеиКа. 191)0 год. — Ах, неизбежни г. Аидра! За годину дана написао је по квантитету толико књига колико други за десет година, па ево где се ирииија и уз туђе књиге — пише предговоре. Али не бојте се! Овај предговор нре свега. не износн по обичају бар тридесет штампаних табака, а у другом реду и добро је и лено написан. Види се да није писан за награду код које задужбине или удружења. И сам превод чувеног Прешерновог спева »Крштење на Савици« нзрађен је сумарно доста пристојно. О њему би могли и коју бољу реч рећи да није ради акиентуисаних сликова опако мршав у изразима и укочен и да се нреводилац није и сувише угледао на Драгишин превод »Бијеснога Роланда« због чега је дух Прешернове појезије претрпео велику измену. — Ова књига није намењена продаји већ је као сраски дар придружена прослави Прешернове стогодишњице. * Историјско развиће уређеша нашег ђенералштаба са главним отовима уређења наше војске од Јове