Звезда

стр. 18

3 В Е 3 Д А

вр. 3

зивао ПешровиК. Кад је ово презиме унесено у нашу књижевност, то не знам. Колико сам могао трагати, нашао сам, да је први пут Кочгу назвао ПешровиЛем Милан Давид Рашић у својој књижици „Космаика", која је први пут штампана 1852. год. На стр. 28. те своје књижице вели: „Измеђ' свију други, „Ја ти не знам боља ,Од Петровић Коче „У његова рата, „Који Турке живе, „Неоружан вата!" 1 ) Међу тим у Оеб^егтсЈтсђез МШШг— КопУегваУопз — БехЉоп ("\\ г 1еп 1850) у књизи III. стр. 561, а по њему и у Лексикону Вурцбаховом (ЛУигзђасћ Бг. Сопе1;ап1т ВГо^гЛрћГбсћев КехИсоп књига X!. стр. 199—200) стоји Косаа, Бете1;ег, а дакле Бете1;ег Косаа. Према томе, то би било најстарије име дато томе чувеном јунаку српском с краја 18. века. Г. М. Ђ. Мили%евиЛ у свом „Поменику 1 ' вели да је питао и тражио, па и дознао од старих људи у Пањевцу да се Коча презивао АнђелковиЦ то тврђаше и Персида, унука Кочина по брату му Николи а по синовцу Кочином Богићу, ко.ја је рођена 1813. а умрла пре годину две дана овде у Београду. Тако мислим да је без сумње презиме Кочино АнђелковиЛ. Сад да видимо одакле је Кочина породица? Баталака у својој „Историји СрпскогаУстанка" вели да је дознао 1854 од Милована Кукића, који је родом из Златова, а у време ..Кочине Крајине" био војник добровољац, да је Кочин отац дошао из призренског пашалука, што се донекле слаже и са причањем Кочина унука по сестри му Ружи, Милана Д. РашиИа у поменутој књизи (Космаика стр. 86.) Кад се Кочин отац доселио из Ст. Србије у Левач не зна се. Зна се толико да се доселио у Пањевац, ту се оженио и изродио више деце. Од ове деце зна се за Кочу , брата му Николу и сестру Ружу. Кад је Коча одрастао умре му отац, и он постане домаћин куће. Као домаћин куће доцније уда своју сестру Ружу за некога АнЈјелка ЂорђевиЛа, а брата Николу ожени неком Јованком. Још раније Коча се занимао трговином, особито трговином са свињама. Тргујући тако и гонећи своју трговину преко Дунава позна се са највиђенијим и најзнатнијим људима с ове и с оне стране Саве и Дунава. Између осталих људи познавао се врло добро са Јованом ВидаковиЛем из Неминакућа, дедом нашег књижевника Милована

Ј ) Косма&ка.... у Бечу 1852. стр. 28. 2 ) По овој двојици ваљда је и 1897. ушло у 84геИеигз Оз(;егге1сћ18сћ МлШапзсће 2е1*зсћп&. 1897. IV. Вапс1, те на етр. 77. стоји Вапаћнсћеб Рге1 - Раг1Меп - Согрв; 1788. ст1ег Беше1;ег Со^зсћа §езатте11;.

ВидаковиКа. Овај Јован био је знаменит свињарски трговац. Коча се чешће навраћао Јовановој кући, па је с њим заједно и трговао. У ово време Коча још не беше жењен. У кући Јовановој види он Јованову унуку Босанку , сестру Милованову, која је била млада и лепа. Кочи се допадне, загледа се у њу и затражи је у оца и деде. Ови беху вољни да му је даду, али како Коча већ беше у годинама, а лепа Босанка млада као капља, не хтеде се склонити да пође за Кочу, Тако Коча остаде неожењен. 1 ) На две године пред „Немачки Рат" удари Кочи трговина назад. Он пострада и остане многима људима дужан у вилајету. Тада га један од поверилаца тужи јагодинском муселиму да му дуг плати. Коча не имађаше одкуд дуг да плати. Мислећи у себи о том свом јаду, рече: „Кад ћу ја без Фајде мога поверитеља трунути у тамници и у кладама, онда боље да се куд из овога света уклоним". Што рече то и учини. Једне ноћи искраде се, остави кућу, па на једном чуну спусти се Моравом у Дунав, па одатле у Банат. (Баталака „Историја Срп. Устанка" стр. 57). Шта је с њим даље било, наши извори не знају да кажу. Међу тим пред крај П87. године он се налазаше као сапунџија (8еИ:егше<]ег) у Темишвару, што значи да Је отишао у Темишвар кад је прешао у Банат и да се одао сапунџијском занату. II Немачки цар Јосиф II. спремаше се још раније да удари на Турке. Он се договори са руском царицом Екагаарином II. и 1787. године ишао је на састанак њој у Крим. Одмах после овога састанка, почело се све у Немачкој спремати за рат с Турском. У томе је прошла цела друга половина 1787. године. Док је цар искупљао војску, није хтео пропуштати време узалуд, но је наговарао и напустио многе Србе у Србију да дижу народ на Турке. Немачки повереници јурили су са тајним царским прокламацијама, кретали и бунили народ. С тога је у Србији било све узаврело. Многе устаничке чете, или како их Немци у својим списима зову, хајдучке чете, почеше одмах нападати на Турке по Србији. За све то време у Немачкој је изгледало као да је све на миру, а немачка влада чинила се као да ништа не зна о ономе, што се логађа у Србији. Између многих знаменитих Срба, који су у ово време прешли у Србију, организовали чете и почели дизати народ на Турке, био је и Коча. Још раније познат као трговац са највиђенијим људима у Србији лако му је било покупити око себе најзнатније људе. Његова устаничка чета беше најпознатија и најбоље уређена. Народ, чим

1 ) 0 овоме гледај аутобиографију Милована Видаковића, у XXX. Гласнику срп. уч. друштва стр. 92. и даље...