Звезда

стр. 120

3 В Е 3 Д А

вр 15

а сузе сажаљења према Омиру покапаше његове бледе образе и он стајаше храбро и непомично сред тог бојног окршаја. „Права моја крв" узвикнуо је већ изнемогао од старости отац његов, кад Станко после многих таквих доживљаја, паде у постељу и мораде у скоро отићи у бању да опорави своје нерве истрошене у мучној борби његове бурне младости. (наставиће се)

ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ Трава ол градушке, — Вилина Метла, — 8раг§е1 —, Аврага§о -- Азрагаз — Већ сами низ ових пет назива кад сваки уочимо по значењу и јепан за други вежемо, казује куд се циља са овом белешком и доводи нас до занимљивог једног закључка. Да их редом аналишемо. а) Трава оа грпдушке, то је биљка, аоју народ у околини Ниша нерадо тамани по својим усевима, а нарочито по виноградима, јер јој приписује моћ, да она својим присуством отклања, растерује тучне облаке од усева а нарочито од винограда. б) Вилина м?тла, вилина метлхца то је та иста биљка, којој народ у другим крајевима, рецимо у Стигу, исте особине приписује и радо је гледа по усевима и виноградима док их тамо беше. в) Зраг§е1 — иста биљка зове се немачки. Отуда је преко оностраних Срба продрла и у нашу модерну кујну са тим немачким именом. Модерни век зна само њу да употреби за гурманске цељи, а за њене вилинске и добротворне особине слабо мари да разбира. г) Азрага^о — зове се иста биљка латински. Чак Је и у науци позната под именом Аврагадо оШста1е, и садржи у себи нарочито хемијско, у природи скоро јединствено, ту само нађено до сад једињење: Азрага§тд). Азрагае — то су у санскриту прослављене, код старих Индијанаца нарочито поштоване и омиљене небесне лепотице, девојке, виле, која људима а нарочито одличним јунацима и владаоцима указу^у своју помоћ у њиховим предузећима и добра им желе и чине у драмама славнога Калидазе; како у дивној Сакунтали тако и у божанствзној Урвази те аспаре врло важну улогу ; играју. Читралека, Пријамвада, Аназуја, Рамба и друге, ту су сваки час да вилинским својим присуством нарочити чар проспу на радњу и сцену. Читралеке, најлепша од свију, најприснија је другарица божанствене Урвазије, коју громовник Индра поклања честитом јунаку и краљу Пурурави за његову помоћ у борби против злих демона. Урвази као небесна Аспара заљубљена до ушију у божанственог краља силази на земљу и доноси собом рај своме мужу. Читралека је сваки час око ње, као што Пријамвада никако не оставља нежну и дивну Сакунтал^|

невесту другога краља Душанте, чије нас име тако пријатно потсећа на име нашега најсилнијега цара Душана. Пријамвада је нарочито ту да сваком згодом пријатну реч за утеху брижној Сакунтали изговс ри Њена другарица Аназуја нарочито то и наглашава и кад Пријамвада посматрајући плачну од мужа остављену Сакунталу говори : Гле, Аназујо, наше миле сестре, На леву руку наслонила лице И непомична стоји као кип У мислима код мужа боравећ, —

Г^ј—звли Да Ј°Ј то тако лепо стоји што увек умчЈцца штогод лепо и пријати п каже, као што јој и само име то казује. 1 ) к , Да се сад вратимо, објаснивши све оне називе, њи„._ самима, да их доведемо у везу и да начинимо наш закључак. Па то је и једно и друго већ готово. У сриском народу и језику сачувао се мит везан за траву, за биљку, која је постала символ самога мита. Име само првобитно изгубило се, виле које, засебно од тога, чине и код нас добра људима и нарочито нашим прослављеним јунацима, не зову се више Аспаре ; тај назив се давно и давно изгубио. У латинском језику, за срећну спону ових наших закључака очувало се вилинско име везано за саму биљку. То исто казује и немачки назив. Тамо није мит везан за биљку као коп нас већ само име Тамо се мит изгубио, име се сачувало. У санскриту пак, као праизвору свему томе, или у опште као најближој слици правом прамиту сачувао се мит у чистом и апстрактно божанском облику, без символисања у једној земаљској биљци. Али је предмет и тамо и овде један исти, идеја иста, порекло исто. Наша вилинска метла, на а трава од градушке то је дакле била у време нашега митскога живота биљка посвећена вилама Аспарама, па се у 1ој посвети очувала у свежем поштовању и дан данашњи у народу после точико хиљада го^ина, док је спомен на само вилинско име Аспара давно и давно ишчилео из народног предања. Нека ме лепа Читралека сачува и закрили од ваших замерака драги читаоци и од ваше повике, да сам са овим закључцима далеко вабасао. Ја верујем, да она то може, као год што непогоду нашем, појезије пуном народу, може да отклони од његова усева. А лепорека Пријамведа нека ме умудри да вам у пркос што год овако необично поиспричам. Д-р. Н. ЂориИ

Г^ -^Џрвдам-аада, прнјатна вест, пријатно веда, пријатно приповеда.

Садржај : Ноћ на јеаеру (песма) — Ув месојеђе — Из ер^Ч^ејррв: — Н .стар(1Ја једног односа — Хајдук Станко — Занимљиве сигнице.

В ласник Ст. М. В еселиновив,

ШтАмаАРИ &чо^у^ровица. — уредник Ј анко М. В есе линовић