Звезда

вр 18

3 В Е

з Д А

стр. 143

ЕО ЈЕ КРИВ*) — поводом рата у Т рансвачу —

...Одговарам вам са задовољством, јер су ваши чланци писани са много искрености. Шго се тиче трећега чланка, ја делим мишљење ваших родитеља. Ја налазим да је тај чланак слаб, не зато што је плаховит, него што не црта у довољно јасним цотама једнога од најмрскијих, ако не најсмешнијих представника империјализма, — мислим на Вилхелма II. Поред тога, не делим ваше погледе, или боље, ја не могу да осудим оно што ви налазите да треба осудити. Ако видим два човека који се, пошто су се напили, туку због једне партије карата, ја никада нећу осудити само једнога од њих, поред свију разчога његова противника. Узрок безумних дела и једнога и другога не треба тражити у погрешци противниковој, него у факту што су обојица, у место да мирно раде или одмареју се, нашли за потребно да нију вино и да се коцкају у кафани. Исто тако, ја не могу примати мишљење оних који ми кажу поводом једнога скорашњега рата, да је погрешка само до једне од зараћених страна. Може се примити даје једна страна радила горе но друга, али то не може објаснити прави узрок због кога се произвео тај појав, страшан, свиреп и варварски који се зове рат. У трансвалском рату, као и у сваком другом рату, узроци су очевидни за све хоји хоће да отворе очи. Има их три. 1. Нзједнака подела добара, то јест отимачина једних у корист других; 2. Постојање војничке касте, то јест Једне класе људи дресиране за убијање. 3, Преживела верска настава у којој се гаје млада покољења. Због тога, ја мислим да је не само некорисно него и штетно тражиги узроке рата у Чембериенима ил.и_ Вилхелмима, итд. прикравајићи праве узроке који су много ближи и којима ми сами доприносимо. Ми се можемо љутити на Чемберлена и Вилхелма оптужујући их, али наш гнев и наши прекори, само ће да нам разливају жуч, не мењајући ништа у основи. Чемберлени и Вилхелми јесу слепа оруђа скривених сила које су ван њихове моћи. Они раде као што морају радити и не може им се стати на пут да раде другојаче. Историја нам показује низ сличних поступака којима су се политичари служили, поступака налик на ове у трансвалском рату; због тога је некорисно осуђивати их и љутити се на њих; чак немогућно је то чинити, када се виде прави узроци њихове делатности ; када се раз^ме да је сваки одговоран за такве поступке, према начину на који посматра она три главна узрока које сам мало -час поменуо. Докле год уживамо изузетна богатства, док маса народна клеца под теретом рчда, биће ратова за отвараље трговачких пијаца, за златне руднике, итд. који су нам потребни да обезбедимо уживање искључиво наших богатстава. Ратови ће бити неизбежни све дотле докле год

*) Одломак из једаога приватнога писиа Толетојева, које сада цвркулише по целој светској штампи.

ми узимамо удела у војној служби, докле год будемо равнодушно сносили опстанак војничке касте, докле год не употребимо све наше силе за њено уништење. И ма да осуђујемо некаквога Чемберлена, ми примамо војну службу, и одобравамо је. Рат ће постојати све донде, докле год будемо исповедали и примали наставу изопачене хришћанске доктрине, која се назива црквеним, хришћанством које одобрава опстанак једне хришћанске војске, благосиљање топова, и које прима рат као акт правде са хришћанске тачке гледишта. Ми предајемо ту доктрину нашој деци, сами ми исповедамо је, а после тога проглашујемо да су Чембзрлен и Кригер криви шго се људи међусобно кољу. Због тога не делим ваше мишљење, и не могу да бацам кривицу на слепа оруђа незнања и зла, Треба радити на једнакој подели богатства и укидању извесних привилегија; не узимати никаква учешћа у војничким предузећима, разорити хипнотички утицај једне доктрине, која, преображавајући људе у плаћене убице, намеће им веровање да чине похвално дело уче:твујући у војној служби. Треба усвојити хришћанску доктрину основану на разуму, трудити се да се униште преживеле идеје у којима се подиже ново покољење И у тој трострукој активности састоја се дужносг свакога човека који жели да чини добра и кога је овај страховити рат бацио у очајање као вас. Жав Толстсј. ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ Свирка кпо лековита снчга. — По Шекспиру свирка је љубавна храна; по старим и новим лекарима она 'е прави лек за многи телесни и душевни недуг. Грчки философ Тале, кажу, да је свирком одагнао једну заразу из Шпарте; М. Капела приписивао ју је противу грознице а Ксенократ је њоме лечио умоболне. Аскиспијад лечио је глувоћу гласом трубе и извесна добро приглува дама могла је сваку реч добро разумети док се у бубањ ударало. Филип II. шпански краљ, био је, кажу, излечен од лудила само чаробном свирком. То исто прича се за једнога суманутог Енглеза, кога је излечила виолина. Па и животиње: пси, кољи, зечеви, мишеви, пауци, змије ит.д. често веома радо слушају свирку. Два слона, за које је у зоолошкој башти у Паризу био приређен нарочити концерат, тако су од свирке били занесени, да су морали исту прекинути. Лековита снага свирке најбоље се огледа у случајевима где душа страда; осим тога она је од блзготворног утицаја и на саму циркулацију крви. Разуме се само по себи да је овде реч само о свирци доброј и хармоничној. * Расејаност. — Њутон је био, као и многи велики умови, ве^ма расејан и забораван. Често би седео одмах по спавању у постељи, носећи се неком мишљу. Тако би остајао необучен до неко доба дана. Врло често морали