Звезда

стр. 152

3 В Е 3 Д А

вр . 19

Кекове је љуте битке брзо и лако решио тај партер и ове галерије... Колико је књижевних великана на њима засело од Шатобржана па до Ростана ?.. Ко би могао наређати сва та велика имена... Ту је седео и г. Балзак, уаслокеи ва свој скупсцени штап од слонове кости. Ту је г-ђа Сандова слушала улагивања књижевних Дон Хуана... У тој дворани се, за време Премијера скупљао цвет отменог и књижевног ЕЈариза. Ала је се ту благовало и ћаскало, у мору светлости, под таваницом и балконима украшеним најфинијом орнаментиком, ремек делима ки ћене ренесансе.. Ту су се срца топила под нежном, романтичном декламацијом љубавника на сцени, а очи блудиле по раскошним ложама, где сеђаху богато окићене, јавне женске, те бесне куртизанке, којима је Париз од давнина па до данас остао престоницом.,.. Како ли очаран бејаше Наполеон I кад је узвикиуо — „Опера је само сујета, а Франпуска Комедија права слава Француске !... И ту славу уздигао и сујетни Император. Од свога заснивања, под Лујем XIV, трупа „Франиуске Комедије" бејаше претурила бурну историју. Час су је дизали краљеви китили својим именима, и постављали уз своје престоле, после је опет народ извлачио из дворова и вукао на јавке тргове частећи је ввучним именима „НароднЈ Позориште" па онда „Позориште Републике" и „Позориште Слободе и Једнакости". 8а време бурних година револуције, бијаше Комедија изгорела у згради где је данас „Одеон" и глумци остадоше на улици све док их конзули не узеше под своју заштиту. Али прави темељ Комедији удврио је Наполеон својим Мосвовским Декретом. Он је 1803. подарио Комедији ову зграду коју је јуче пламен разорио. Велики импе ратор бијаше душом одан Комедији, он не само ра ју је обасипао привилегијама, но је њенутрупу вукао за собом по Европи, заједно са твојим ђенералштабом. Она је после крвавих битака, после борбе и победа одушевљавала главешине „велике војске" и звучним стиховима декламовала славопоје њиховом херојству. Тада је велики Талма игрло пред читавим партером краљева... Са Наполеоновим падом пређе трупа под заштиту Луја ХУШ, а године 1848. узе своју стару титулу „Позориште Републике." Под другим царством поновио се опет стари сјај доба Наполеонова. Оживе стара Комедија. За време изложбе 1867 год. партер Дома Молијерова бијаше надвисио и партер самога Талме. „Празник Мира" сакупио је на његова седишта све европске крунисане главе. Диорана блисташе, пуцаше, од силне униформе. Цареви, краљеви, велике војводе, чак и гвоздени канцелар Бисмарк, сеђаше раме уз раме са Тијером. И дворана се проламаше од силних узвика : Живио цар ! Живио император ! Живио &ултан ! Живио краљ ! Живеле лепе жене ! Живели сви !... Где су се данас изгубили одјеци тога бурног славља?.. Дворана је пуста, спржена, оскрнављена. Из пепела стрчг^ статуе Волтера, Молијера, Корнеја, као сфинксови из ие_____— Љ.

шчана мора. У раскошном фоаје-у нема више биста Диме Сина, Талме, г-ђе Рашеж, г-ђе Санд... А сутра је изложба, сутра ће потећи љубитељи са свију страна света у Париз. Хоће ли бити међу њима који су чезнули да зађу под кров „Франц>ске-Комедије?..." Ја их искрено жалим... Јов. ПантелијИ.

НЕДЕЉНИ РЕПЕРТОАР

Недеља, 12. марта : Дневна престава Кир Јања, комедија у три чина од Јована Ст. Поповића. Вечерња нрестава: Ричајрд ///, трагедија у иет чинова од Шекеиира, превео Др. Лаза Костић. КМХЖЈШХХКККХХ*К)в*ХЖХХК ОД УРЕДНИШТВА Адмиетрација „Звезде" моли при» јатеље који еу ее примили повереииштва око раетурања и наплаћиваља претплате, да прикупљену претплату пошаљу што пре. Поред најбоље воље уредникове и сарадничке лиет неће моћи излазите ако се претплата не буде елала, зато, што ми морамо сваки број штампарији платити. У ието доба Адмиетрадија моли поштанека надлештва да лист достављају тачно, по адреса^а. Нема дана да нам ее неко не потужи да овај или онај број није примио, и ако емо ми тачно сваки број испослали. Ако нингга друго оно је од Бога грехота на такав начин одбијати нам муштерије, и ако ми ногати веома скуно плаћамо да то не буде. Зато и опет молимо, јер волимо и замолити него ее тужакати. Уредништво. »хкххкххмкхихкххххкхк«

Салржај : Вечити мир (песма) — Из срп. историје — Од »дминистрације.

а једи«1' односа- — Иред агариштсм параолог позоришта — Репертоар

В .1АСНИК Ст. М. В еселинови &. III гампарија О. .ХоровиГ |;а. — уредник Ј анко М. ВЕСЕЛИНОВИћ