Звезда

8

3 В Е 3 Д А

рукаве и меће руку на уста. Опет се састану сви Р1 оиет, сви говоре. — Браћо! — истаче се од једном један јачи глас и надмаши остале промукле. тупе гласове — ми овако не можемо ништа учинити. Сви говоримо и нико никог не слуша. Бирамо вођу ! па кога би то између нас и могли изабрати. Ко је између нас путовао и зна путове. Ми се сви добро знамо и ја први не бих се смео са својом децом поверити ни једноме овде на овом збору. Него кажите ви мени који познаје онога путника тамо што још од јутрос седи у хладу крај нута?... Настаде типгана: сви се окретоше непознатоме и узеше га мерити од главе до пета. Човек онај средњих година. мрка лица, које се готово п не види од дуге косе и браде, седи. ћути као и дотле и некако замишљено лупка дебелим штапом по земљи. — Јуче сам ја видео овога истог човека са једним дечком. Ухватили се за руке и иду улицом. Синоћ онај дечко отишао некуд кроза село, а овај сам остао. — Остави, брате. те ситнице и лудорије, да не губимо времена. Ко је. да је, тек он је путник из далека. чим га нико од нас не зна 4 , те сигурно зна добро најпречи и најбољи пут да нас поведе. Како га ја ценим, изгледа, да је врло паметан човек. јер непрестано ћути и мисли. Други би се брзоплет већ десет пута до сад умешао међу нас или почео ма с ким разговор. а он толико времена седи сам самцит и само ћути. — Дабогме. ћути човек и мисли нешто. То не може бити друге, него је врло паметан — закључише и остали па узеше опет загледати странца и сваки на њему и његову изгледу откри но неку сјајну особину, по неки доказ његове необично јаке памети. Не проведе се много разговора и сви се сагласише да би најбоље било да умоле овог путника, кога им је,