Звезда

24

3 В Е 3 Д А

Тир (бокШоп расШ^ие <1е 1а (Јиез^оп (1' Опеп!;), Гарибалди. и т. д., они увек хоће да општој побуди слободе придодаду приватну корист своје земље, не водећи строг рачун о самим становништвима балканским и њиховим тежњама. Да би се дошло до решења источног питања, узеле су велике силе од пре једног века, а и ту недавно истакле. за водиљу ограничавање СФера утицаја, обећавајући при том узајамну толеранцију при делању у дотичним пределима. Ово ограничавање СФера не само да има политички карактер, као и некад, него је оно у исто време економске, трговачке, верске и интелектуалне природе, те би народи балкански имали овим пројектима само да се потчине, да потуре главу под нов јарам, овог пута толико хригаћански! Ну не изгледа, да би се они драговољно томе приклонили. Напротив, они желе да живе и напредују за свој сопствени рачун и да сами буду, како вели једна стара пословица, ковачи своје среће или по Теновим речима: кујунџије својих судбина, ма да им се оспорава организаторска сиособност, као што је то скоро учинио Г. Беноа (Кеуие с!е8 Оенх Мопс1е8 од 15. јула 1898.) Ова тежња није ниуколико нова код балканских народа : она се расирострањава и захвата све дубљи корен вигае но некад. Од почетка овога века она је имала својих апопостола нарочито у Грчкој (песник Рига) у Србији (Карађорђе, Сима Милутиноваћ) у Румунији (Мано и т. д.) Бујица мнења о идејама савеза на Балкану постала Је данас убеђење истих народа; тамо има листова, који су посвећени искључиво овој идеји и она би била јога популарнија, да је страни утицај, њезин непријатељ. не снречава. И1га вигае тамо је био један моменат у скорашњој историји балканских народа, у коме је идеја о споразуму и савезу балканском узела доста тачан облик и у коме патриоте разних њених народа удисаху атмосФеру лепих