Звезда

27'

тренутак и једино наше зло то је : блискост Аустрнје, чије су намере за ширењем на Исток јавне и целој Европи нознате, и која вреба најмањи покрет на полуострву, на да се умеша поради своје личне користи. Ако бисмо отпочели борбу за независност двор ои се бечки умешао без оклевања, изузев случај кад бисмо то чинпли под заштитом Русије. Али ми желимо да смо и да останемо независан народ; а ако би нас Русија потпомагала у ослобођењу од Турске, учинили би смо само промену господара." Долазећи до идеје о дунавском савезу, који је Кошут толико подпомагао у своје време, као што је познато, кнез је рекао : „Ми смо једни другима потребни ; савез између нас видљиво се истиче, и ако ваш уговор (познат ми је) са кнезом Кузом показује да је за вас циљ овог дунавског савеза одбранбена алианса Угарске, Румуније, Молдаве и Србије, ја вам могу са своје стране изјавити, не улазећи у појединости, да се слажемо .... Има још једна тачка код које се напш интереси сусрећу. . . . Ја држим да је распад Турске само питање времена, а готово сам сигуран, да се не варам кад мислим, да ви нећете пожелити, да разни њени делови постану аустријски или руски: наследници Турске попре треба да су слободне државе балканске .... Ове би се могуће случајности могле избећи само ејединењем Словена на Балкану у једну чврсту масу, која би се одушевљавала својим сопственим животом. Сем тога ја не сматрам Хрвате за позване, да образују језгру једног таквог сјединења с обзиром на то, што се они налазе на периФерији, док се ми, Срби, налазимо у средишгу круга." Француска 1859. године а Русија 1866. год. спречиле су Србију да извуче корист из забуна у којима је била Аустрија, чинећи удаљавање од Турске. Са овога гледишта Мемоари Кошутови објашњавају нам савете, које је Кнезу Михаилу дао Наполеон III. уочи поласка у Пта-