Звезда

КНЕЗ МИХАИЛО ОВРЕНОВИЋ

гледу Француска је имала две периоде: у првој до 1866. год. она је имала све симпатије за народе балкансгсе; од прашког мира, она је морала штедети Аустрију у којој је гледала јединог савезника против порођене претње од стране Немачке. Енглеска је стално у овој епоси подржавала Турску. а Пруска с једне стране била је мање заинтересована у овом питању, с друге пак стране она је оила незадовољна кнезом Михаилом тто се није год. 1866 удружио с њом иротив Аустрије. Остаје нам да видимо шта је Србија учинила у овој епоси да приволи савезу и општој слози своја становншитва и друге народе балканске иотчињене Турској потпуно или вазално. Кнез Михаило и његова влада бунили су цело Полуосгрво Валканско. После Босне, Херцеговине и Старе Србије, покрајина чисто српског елемента, где организација релативно лака беше, дође ред на Бугарску, којој Кнез Михаило поклони нарочиту пажњу. И ако притегпњен, народ бугарски садржавао је у себи већ у овој епоси доста многобројну елиту образованих људи, по стању изнад средњега. који су живели у народу делећи с њим добро и зло. II раса. и вера, и ошпте стање, и претрпљена судбина, а и она која се још скривала, све доприносаше да покаже исти иут Србина и Бугарина : њихови одношаји били су и с једне и с друге стране испитивани са овога гледишта. Делање кнеза Михаила нашло је тамо већ готово земљиште. Средиште за овај народни рад биле су већ створиле прве патриоте у Букурешту, далеко од турских власти п организација општег устанка обухватила је била велике пределе насељене народом бугарским. Бугарски комитет радио је у погпуној сагласности са београдским кабинетом и њени преставници утврдише 14 26 јануара 1867 год. следећи Програм :