Звезда

ПОСЛЕДЊИ ФАБИЈЕ

401

следњега тренутка да се нагледа, иа да умре. У глави му је бивало све теже. Нешто тајанствено привлачи га доле ка њој, и он се наже далеко, далеко преко наслона. Пред очима му се све окретало, стуоови храмова вили су се као оно змије до самих кровова, статуе се нијаху, све се кретало. Захвати га нешто као холуј, нит виде, нити чу, диса.ње му заста. Он је падао и падао, преврћући се у ваздуху, главом на ниже, у понор. Али раздрешени кајиши његове обуће закачише се за акротеријон неког мањег свеца, и оста за тренутак висећи између неба и земље. Али не за дуго, тежина тела одвали циглу из свога састава, и он понова груну у дубину и разби се о базалтну калдрму једног ћорсокака иза Дезаровог форума.

П Порфириос, архивар, није могао целе ноћи ока заклопити; слика јадника лебдила му Је непрестано пред очима. Да, кад би хтео самом себи да призна, онда је просјак показао више достојанства и величине но Марцелин. Запали своју четворократну, сребрну лампу. Пошто је чуо о Стихусовом тврђењу да је један од Фабија, и пошто се исто оснивало на дрском замишљању, то се реши, да покуша и да потражи по главној архиви. Седе за посао; разви роле и писма, која почиваху у орманима и сандуцима таблинијума. Читао је и читао, тражио и тражио. После дугог и безуспешног трагања најзад му паде шака једно писмо, у коме сиријски прокуратор јавља и заповеда да се регистрира, да је у Пизоновој завери један Квинтус Фабијус, брат Сенекиног прцјатеља Рустика, пошто му је имање одузето, умро у прогонству у Антијохији. Син, кој'и је остао иза њега, натеран сиротињом, продао ј - е своју слободу једном родоском трговцу, Флавију Аристарху. Арисархус се пак звао Стихусов господар, који га је са собом довео у Рим, Аристархус умре у Риму, пошто је Стихусу, на његову несрећу, повратио слободу. И сад ј - е последњи Фабије умро, пошто ј 'е претрпео највећу срамоту, ко]а га Је мо

9

\

Звезда, Књпга IV. Св. III. л IV

26-