Звезда

ЕЛЕКТРИДПТЕТ II СВЕТЛОСНЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ

411

Струје се манифестују на три начина : е .Фектом топлотним дејство.м на магнете и струје и индукционим струјама. Јасно је зашто струје спроводнпка дају топлоту а помераја не, али и ове по Максвелу морају давати појаве електро-магнетске, електро-динамичке и иидуктивне, само се је на иојаве последње морало дуго чекати, јер их није било лако приметити. Струје су помераја откривене тек опитима Херцовим. Струје помераја ма колико биле интензивне не трају дуго у истоме смислу, нису континуирне ни трајне у дпелектрпцима нити пак алтернативне дугпх периода а њихово се дејство примећује чим се алтерниције уорзају, што се је разноврСним опитима и постигло. Ове су струје електричне узрок светлосних појава, и светлосан се зрак има сматратн да постаје од алтернативнпх струја помераја у етарском диелектрикуму. II. Осцилиције су електричке још раније пре Херца примеКене. Федерсон је показао да се могу произвестп изпражњивањем Лајденове боце и кондензотора осцилиције доста брзе и на тај начин доћп до струја алтернативних. Нађен је однос између периоде осцилаторног испражњавања кондензатора, њиховог капицитета и самоиндукције. Примећено је да има узрока који слаое осциловање (ашог■КззететЛ) што је слично отпору трења (отпор Омов) и нађено да је слабљење двојако: Омово и од зрачења. Први отпор у г тиче на претварање осцилиција електрпчких у топлоту а други се део зрачи, задржавајући облик осцилпторног електричног кретања. Ове Федерсонове осцилације, као и сличне њима услед алтернативних струја, не могу дати појаву струја помераја, које се јављају савлађивањем отпора еластичног, који више расте, што се даље шири, и слабе су што су г истога емиста. Заслуга открића ових струја припада Херцу, ученику Хелмхолца, који је до тог дошао својим ексцитатором састављеним из једнога Румкорфа у кога су крајеви жица индуковане струје свезане са два кондензатора знатног капицитета. Он је добио вибриције врло брзе. Облици су његових екцитатора били разноврсни п разлика је принципиелна у томе да ли се пуњење (с1тг§-е) концентрише на крајевпма или ио целоме спроводнику. Добивена варница мора да нагло спне, у времену релативно кратком према трајању осцилације, и да се јавља између две лоите (кондензатора) а не између тачке и лопте и т. д. Мора се пазити.