Звезда

36

3 В Е 3 Д А

сложно корача са царевинама које желе одржати Турску. Још су кпезу обећали у Паризу и Бечу, да ће му у накнаду за ову промену уступити Босну (чак и Црну Гору?!)> на управу под сизеренством Порте. Састанак кнеза Михаила са гроФОм Андрашијем у Пванци, имао је доста непосредних последица за српску политику. Вредно је приметити. да о целом овом разговору, који је трајао више од пет сахата, кнез Михаилоније нп речи рекао своме првом министру, који му је био дошао у посету овамо, и да је ускоро после повратка у Србију Гарашанин удаљен од државних послова једним својеручним писмом кнежевнм, којим му захваљује на услугама земљи учињеним. Лош није расветљено ово питање: да ли су претње и застрашавања или иопре дата обећања произвела одлуку кнеза Михаила: да се одрече бар за неко време своје савезне политике и да тако рећи погази себи задату реч? Постоји још претпоставка, да је захтевано од српскога кнеза. да бди над миром на Балкану и да се потруди. да га одржи за неко време те да тако остану слободне руке Аустрији и Француској у њиховом рату против Пруске чије се прозорје указиваше на хоризонту. У својој земл>и овај је кеез морао иретрпети велику борбу између својих идеја, до тада милих, и потребе дужности, обуставити их и угушити ма и за најкраће време. У пролеће 1868. г. изгледало је да се он понова решио, да прихвати конац онамо где га је пресекао на састанку у Иванци, нарочито се је трудио, да себи приближи старог Гарашанина, овог огледаног апостола политичке сагласности балканских народа. Када је све било на прагу обновлеља кнеза Михаила убише у једној шуми близу Београда ; то је убиство утаманило и ову политику, једину коју прави пријатељи ових народа могу истима саветовати а такође једину, коју они сами могу пожелети. Сви политичари