Звезда

КЊИЗКЕВНОСТ

455

— на пнтриге удатих жена, које своје миденике мењају с оном лакошћу с којом а ®асоне одела. Тек недавно у Француској белетристици се онажа тежња, да се томе утнцају Париза одупре. У књижевностп наста децентрализација, огледи, да се проучи живот п ван Париза, тежња, да се интелигенцији покажу нови излази, — проповеда се служење отаџбини. Свакако, ту се види утицај Толстоја, као што се уопште утицај руске књиге увелико осећа на западу. Толстојев утица.ј већ је и тиме благотворан, гато је обновио садржину романа; досадне, празне, интриге адилатерне замењене су замислима; на првом су месту интереси дугаевни, уместо порнограшске трагикомедије у духу Буржеа. На челу ове новије груие писаца је Морис Барес. Његови први романи имали су карактер крајњег индивидуализма. У својим потоњим производима он се бави проучавањем дугаевна живота еавременог нараштаја. У ромаеу, у коме доказу.је, да неиоћ младе Француске интелигенције долази отуда, што је та интелигентна омладина одвојена од завичаја, што тако рећи нема земље под ногама, што провпнцпјална омладина има погибну тежњу за тражењем среће и успеха у Паризу, — у томе роману идеја Баресова учинила је велики угицај на читав ред младих књижевника. Оад се све чешће по.јављују романи, у којима се интереси појединих делова Француеке истичу на прво место. Нпр. даровити Жорж д'Еспарбес у роману Ее гог дао је нацрт историске судбине Гаскона. Говори о времену Хенриха IV., — али пишчева намера није да давнашњу историску епоху оживи; он пре свега хоће да у младу нараштају изазове жељу живети у народу, интерес за индивидуализираним моралом, за силама, које копне у заборављеним кугима Француске. Бордо је смелпји од Еспарбеса. Он своју намеру не маскира историском Фабулом. Уверен је да се може улити љубав за рад и ван Париза и париских интереса, а да се не позива и не заклања иза поетичних предања разних Француских провпнција. Његов роман слика савременоет, а намеру је своју сувпгае јасно п одређено исказао; у томе и јест уметнички недостатак романа, његова очита тендециозност. Анри Бордо тврди, да живот и рад у завичају, у отаџбини, даје впгае плода и већег умпрења души, него ли живот главнога града, живот без земље и ван ње, основан на притворству п егоизму. У роману слика два младића из провинције. Један је од њих дуго живео у Паризу, а затим отишао у завичај. Уверава се, да је његово меето управ ту. Одлучује да се занима радом на својој земљи. Други, савршено је равнодушан према средини у којој је израстао. Неколико година проведених у Паразу у Сорбони уселише му частољубиве ма-