Земунски гласник

ј. у једном округу ту скоро врло >ето стање било са строгих полидајских мера због слободних изражаја иридиком свечаности неке. - Из Београда добисмо од нашвг дописника овај извештај: У последњем донису своме јавио сам вам негнто о позоришту. Оада вам опет о њему јан.вам, али много иажпије. Претставе иду непрестано добро, публике увек доста, која се задовољна враћа кући својој. Претставу глу•маца наших и понашање њихово не морамо хвалити. Факта ће боље сведочити. Родољуби београдеки скупише и дадоше на дар глумцима напгам 100 Дуката. Осим тога дадоше им 19. Нов. банкет, који је врло сјајан и весео био. Поред похвалног рада свога на позорници, певају нам глумци сваке неде.ве у цркви, па и ту радише родољуби, да их награде. Митронолит предложи г. Н. Христићу министру да се глумци обдаре са 100 дук., али г. мииистар је нашао аа добро, да не одобри то. Кад већ говорим о министру оно да вам јавим, да је г. Ристић већ еметнут са своје службе, јер се господи не допадаше његов програм. Тај догађај проузроковао је већу узбуђеност у народу, него радост када је Гарашанин био сметнут. —• Кад се једно ввче ппртстн и.ваше „Омрт кнеза Доброслава" од М. Бана, беше пишчево родољубље веома обдарено. Неко из енрдње викну: писац! а наш ти се Матија Бан одмах иза кулисна нокаше, на што цела публика бурно викагне: нисмо те звали! и т. д. Г. Матија Бан био је и иосле претставе, кад је дошао у гостионицу, где је даван банкет глумцима, врло леио почашћен, да је — није вајде — морао црвенити. — У Срему је велика живост ради избора. Избор посланика за сабор одгођен је до 2. (14.) Дек , када ће се но свима срезовима обдржавати. По вестима из различних места, народна странка добру се нада. Веле ово да су кандидати за Срем. За срез румски : Крстић ; за варош Руму: др. Оуботић; за срез ердевички: Томбор ; за срез илочки : др. Плавшић'; за срез товарнички: Поповић; за Вуковар : Кирјаковић; за срез вуковарски: др. Рогулић. — У Оомбору погинуо је удвобоју неки Гејза Јаблонкај. Пет пути је пуцато , а пети пут прође тане сред срца његовог. Онај који га је убио, побегне заједно са сведоцима при двобоју, који је био у шуми Си-

кари. Двобој беше ради једне госпоје, које је част убијени бранио. — ,У Кикинди избрани су за претставнике дистриктске почасни гра1)ани кикиндски: г. др. Светозар Милетић и г. Отеван Брановачки. — У Пешту је отишла депутација, коју је тителско-батаљонска скупштина изабрала да и по трећи пут иде пред њ. величанство ради ритске земље, које има око 46—48.000 јутара, и то је уступљено општинама тителског батаљона да у 10 година 20 Фор. по јутру плате, а да направе долме норед Тисе и Дунава. Верни Шајкаши имају доста не воље око те земље, на коју и само право имају. Депутација је 16. о. м. била пред царем у Будиму. Цар им је одговорио: Мени је нознато, да је министарство радило у вашем новчаном питању. Зар нисте још никако добили новаца? Ја ћу се ближе известити, и учинићу, што ми је најмогућније. Депутација оде .други дан у Беч. — Њ. В. светли наш цар подарио је погорелце у месту Стернеку са 2500 Фор. И селу Фису, којеје такође ових дана страдало од пожара, Његово је величанство знатну помоћ дало. —ПЕТеким вармећама у Маџарској дође већ заповест на новачење. Говори се, да ће ее идуће године двогубни број новака узети из земаља угареке круне. — Велику сензацију чинише у Бечу у великашким круговима као и код остале публике нагла и тајна емрт једне аустријске даме у Минхену. У једној од првих гостионица те вароши становаше од неког времена млада и ретке лепоте гроФица Хоринска, која је од неког доба растављено живела од мужа свога потпоручика гроФа Хоринског, који је син земаљског поглавице дољноаустријског. Пре десетак дана домаћин поменуте гостионице, забринут што од два дана речена гроФица није из собе изишла, хтеде да види, да ли није болесна. Почем собна врата бијаху закључана и лупања остадоше без одзива, отворио је бравар врата. ГроФицу нађоше мртву наслоњену на диван. Лекарски испит докаже да је отрована. Под сумњом тог злочинства једна је млада бароница из Мађарске, која је у Бечу већ под затвор стављена. Њезин муж, како је чуо, похита са оцем својим у Минхен, али тек што је приспео тамо, суд и њега стави под затвор.

-— Хановереком краљу и херцогу насавском плаћа Прусија 15 милиона талира у име накнаде, што им је отела државу. Приход од те суме више износи, него што су га ови имали , док бијаху владаоци. Карактеристично је и то, што сад и крал, пруски иште један милион талира више .дохотка него што јеире, имао, јер је, веле, Пруска сада већа држава. — И у Букурешту бејаше промене у министарству. Г. Доничи послат је страним дворовима да ове нриволи, да одустају од права консулатскога суђења у Румунији. — У последњем четовању Гарибалдовом беше опет учестник онај Енглез, коме је страст* да тамани људе. Праћен од неколико елугу, који му нуне далеко носеће пушке, заседне на брежуљку или другом неком узвишеном месту згодном за гађање , и бије непријатеља. Ретко да не постане жртвом онај, коме је он своје тане наменуо. Како се увери кроз турбин, да је човека убио, извади бележник и побележи тај фзкт иод особитим бројем. Кажу , да је неколико стотина такових бројева до сад већ нобележио. Али најнечовечније је то, што овај Енглез за своја убијства уДаљена станишта избере, куд не пријатељека танета доирети не могу, а његово оружје далеко бије. То ноказује да је убијца; јунаку ваља са онасношћу борити се. — Нема надежде , јављају листови, да ће Гарибалди иреболети болест. Мори га болест суха, и тако га ослабила, да сам већ осећа да му је смрт близу. Позвао је своје синове , да их види пре него што ће умрети. И други његови пријатељи похиташе њему. Талијанска влада, да неби на њој остала љага, ако би Гарибалди у затвору умро, брже боље изда заповест , да се одведе на Канреру. — У Паризу ушло се у траг једној завери, усљед чега многи су позатварани. Бунтовничке прокламације , које зову на преврат, нађоше том приликом. — Француска војска, која беше дошла папи у помоћ против Гарибалдових чета, враћа се у Француску. Прошле недеље пет су регименти њезиних приспели у Тулону. Римске новине јављају, да се по неким брдовитим крајевима папине државе наново појавише својевољачке чете.