Земунски гласник
'31
.-публикански са свим озбилио и •: джно. а за тим мало поћута. —• Ратни министар понудио ми ( е дивизију, ироговори Лопец. — Заиста ? — Јест! Јавите председнику, да се ни нашто пре нећу одважити, д(ж- ми он неда упутства. — Добро. Имате ли јошт што? — Ништа више , одговори Лонец и устане. Још само то, да сутра полази цар с целом дворском пратњом у престолницу. Сад се обојица растану. .Допец се врати у д»ор, и страшна осећања пролише му се по грудима када виде царску заставу на двору. Олујина беше V његовим грудима, јер је издао оне, који му се поверише, јер их је мрзио. То беше нрва борба V човеку, који је огризао у револуцији. Излазаху му све прилике пред очи и најблажје мувство, и најпосле опет остаде — републиканац. Оунце је искочило из таласа океанских, када Лопец уђе у своју собу. — Треба ли Мехики Бруто, говораше ои сам собом, да велика и слободна буде, ја ћу јој бити. Овет ће ме проклињати, потомство ће ме црним записати у историју — али немарим. Ми не пропустисмо ни једне прилике да им не покажемо, да хоћемо слободни, независпи да смо, и сто'пшол и у.та- шшрекасма-<ЦЈ1ШЕга х)тамаства нашег крвљу нашом. Бадава ! Оии нотрше право народа нашега. и с презрење.м бацише га на гробслободе наше. Немали више пута да се спасе слобода. истераше ли је једанпут из мирних долина, ни у снегом покривеној гори неће наћи заштите. Ништа нам друго не остаје, него покорити се или пропасти. Добро, издајство нека репш! Греха се небоји.м, јер и њихово насиље исто је толики грех! Јест, ја ћу имати д\ ха Брутова, Лоиец беше здраво узбуђен, јер се тврдо одважио да изда цара, кога је сам позвао и довео, и који му се иријате.вски поверио, Врло је доцне заспао и често у сну „издаја! . . . грехвикао. Када је у јутру. устао, изађе напол.е, где се већ силна светина згрнула, и гледаше на царске прозоре, чекајући новог владаоца свога, Веше већ близу девет сахата, када се врата на балкону отворише. Цар у униФорми мексиканског ђеперала изађе, а с њиме и царица. Он одпоздрави одухневљене поздраве веселог народа, па и кад је отишао јопгсеједнако орило: ,Д\ивеб цар! /Кивела слобода! ..." Одмах се .ио томе крене цар е мпогобјТојнбм иратн,ом у нрестол-
ницу своју. Двојица од нратње заосташе мало у путу. То је био Лопец и Портила. Они се вазда разговараху о долазку цареву, и како цар хоће сада да дигне хајку на Јуареца и твегове нриврженике, и изјављиваху своју наду и жељу, да неће успети, ако бог да. „Но оставимо се за еада тога," проговори носле кратког ћутања Портила. „Ми идемо будућности на сусрет, а сада ћу те нешто друго, важнб питати. Хоћеш д]>жати своју реч, коју си ми дао ? Не мој мислити , да ја чезнем за твојом нећаком због њезиних осам милиона. Ја их могу десет пута исплатити , као што и сам знаш. Али сада тим више наваљујем, што сам поуздано извештен , да је маршал Базен Свакидашњи гост у кући твојој ? Лопец плану. „Јели истина то?" „Као што је један бог?" Онда буди уверен, да ће „Ружа пуебланска" пре увенути и у гроб пасти, него што ће Французова бити. Ха, ха! То је будала! Нећака најстаријег републиканца мехиканс.ког. који четрнаест година пролева крв за елободу и независност отачаства свога, зар да буде жена једнога „штитоноше," који је под орлом „новога Цезара" дошао, да републику збрише? Пре ме могу обесити као неледадајника, , штсићу то допустити. А док је снаге и мишце, која је у седамнаест бојева љутом сабљом махала, неће племенити маршал постићи, што жели. А теби не могу ништа одсудно рећи, јер добро зиант, да још није решена срећа Мехике. Ја те не одбијам, али донде ти и не обећавам. Међу тим ради шта знаш, да Базена бацИш из седла... Још беху они у речи, ал' ето ти на помамним коњима два младића, републиканца управо к њима. Лепо их упиташе, куда тако хите, јер ако иду , да ирисуствују уласку цареву у град, мора да су или сувише љубопитљиви или лојални. Не, одговори један, ми имамо други нут свој. Ме1>у тим дођоше до једнога села, где их народ онако исто одушевљено дочека. Ледан од двојице оних младић ренубликанаца рече своме другу, када чуше усклиКе све-тине, јахајући путем својим, јер они се одвојише од пратње : — Гледај! нре неколико месеци ренублика , сада царевина. Бат се влада овај све.т но моди, дода иоруг.т.иво, После неколико месеци можда ће опет доћи република, Заисто, ни шузкешћи занешењак за мо-
нархиом ке љути ме тако , као ти људи, што сие партаје вуку за нос, и само одуговлаче борбу. За тим се разговараху о Лоиецу и Портили, и пресудише, да је Лопец сувише велик за Марија, а мали за Катилину. За Портилу рекоше и даје поштен и да није. Издајник је, аш с начелом. — А збиља, шта ћеш ти у Пуебли? ЗаНита ће млађи старијега, по имену Корону. — Идем родбини у походе. — Чујем да тамо има једна најлеиша Мехиканкиња, у коју се неки републикански обрштар заљубио. — Јест, о њој се не престано говори. —- А ти никад? — А што да говорим, рече околишећи. Тако у разговору дођоше до места, где им се ваљало растати. Корона гледаше дуго за својим другом, носле се крене сам шумом. Он беше јако озбиљан, сетан, главу оборио , а слике Фантазије његове излажаху му једнако нред очи. Мора да је многе буре претурио преко главе за својих двадесет и шест година, кад је тако хладан и озбиљан... Он јесиннекога шпанског каиетана*) и једне Индијанке, којавеомамлада и леиа беше. Она није љубила капетана, али је капетан учинио ништа, што ју је везало с њиме до год ју није носле у рђавим околностима оставио. Клетва дакле била је младоме републиканцу прва песма, коју је од мајке још у колевци чуо. Лзуди његова нлемена примише га, кад му мајка одмах но поро1)ају умре. Оиромах без ичије неге одрастао је као зверче у хладу ирастарих шума и по гудурама горским. Једном избави случајно сина неког богаташа, из реке, и тако доспе у његову кућу, да буде друг сину његовом. Разумом, мудошћу и чудном вредноћом успиЊао се он уз клизаву висину среће. Тако је Корона Регула увек .радио, и срећно је прошао све ове ступње: ђак, правник. богоелов, ОФицир и иуковник мехиканских коњаника под председником Јуарецом. ТакО млаД, па онда још незакоНче једне индијанке — и опет један од првих носилаца онога начела, што као бурна река силно светом овлађује. Он иђаше не престано замишљен, а када спази куће пуебланске нлануше му бчи. — Шта сам ја? Бунтовник, сиромах, који ништа нема до еабл.е и
.V >1 о\ и1 *11" зопу кппетанима шппњске дотљпке К ()Ј !1 ; ::у Л' роД.|Ј31*'Ј ТвЛ.11 гј
'