Земунски гласник

У ЗемЈпу, 21. Јапуара 1868.

Иредшату на Зеиунгки Гласннк прнма из Аустрије Сопронова печатњп у Зеиуиу, из Беогрпда и унутрашње Србије г. Вслимир Валожић у Бео-

Зекуиски Гласник излази Недељом у јутру. Цсиа ау је годишња 5 фориити у Лникиогама заједно с ппшгнрином ији достаијћа№ем у кућу. За ... . . ... . иредЛројиике у Србији стаие лнст оиај дукмт цесаргкн с поштирином. Број 12. граду. Нредбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије иредбројв Ј-рских, пан турске се у плаћеним писмима код упранс вилајетске печатње у Сарајеву. Бе*

За Босну, Хрцсговину н Стару СрЛију 60 гроша турс пошгариие, коју прсдбројници сами имају плаћати.

новаца иикнкве се не уважавају наручбнне.

НЛСШШ ШТО ТхЕ ДА ГРАДЕ ШАЈКАШИ И ПАНЧЕВЦИ. Борба с природом, њу победити и према својим потребама довести, то је задатак човеков. У томе снагу људеку оценити, и победу јој ујемчити увек је бо.т.е и паметније, него дизати оружје иротив себи равноме. и тако се узајмице уништавати. Но како се мало радидо у томе погледу у нашој домовини, како се мало старало, да се иодигне природно богатство наше, које у нашим нољама и горама лежи? С коликом се немарношћу и равнодушјем гледаше кроз толико пок олеља толика зем.вгг иотоиљена сваке године, место да се пресушује и чува од потопа, и да се даде сељаку, да својим илугом побере благо, што млада и неисцеђеиа земља у себи чува. У војгшчкој граиици најмање се отоме старало. Овд.е у земљи рођег рих војника, у шуми самих бајонета увек се измицало и увек се избегавала борба сасилом ирироде. Како смо у томе погледу различни о.т старих римских војничких насеобина, с којима сетако радо војничка граница успоређује, Оилни ти покоритељи света како су освојили коју земл.у, одмах су их и обделавали. Сшшша мишица римеког војника као год што је умела копљем пробијати груди варварекога иепријат ; ед.а, тако је исто умела и ашовом владати, и од освојене пустиње плодоносну земљу стварати. КаД су Римљани Сремом владали, оцда не беше Подлужије и Иосавина мочварна, одкуда испарен >1 -м заразе долазе, те нам народ десетују. Суху њиву орао је тада плуг тамо, где су сада баруштине. Па ево једва једанпут устаде се у војничкој граници, да се сиповима земље чувају од потопа, и то најире у ЈНајкашком баталону и Данчевачкој региненти. У тој ствари добили смо -ово гшсмо од нашега по-

ш гованог донисника из Беча, који се разуме у томе. „Долми, што намеравају подићи по Шајкашком бата .Вопу и Панчевачкој регименти , по земљеделство и нривредност нашсГ народа велеважно је предузеће, С тога држим. .да је вредпо, унраво да је заслуга, кад се тај предмет свестрано носматра. ЗатО ћу и ја своје мисли о истОхМ да изложим. Грађење сппова норед Тисе и Дунава од Перлеза па доКовина у Банату може се самр вештом и поузданом инџињеру поверити. Ми тако огромаог носла у монархији неимадосмо. Насип норед Дупаиа мора по]>ед висине и ширине најмање 800° удаљено од обале нодигнут бити. При том се морају од Перлеза сви фокови: Брзи фок - из Бегеја, Суботин фов , Дунавац ниже Сурдука, из Дунава у Тамиш код Опаве текући, речица Борча, Сибница и т. д загатити. Иначе би се морало и норед тих речица долме иравити. Онај насип иоред Дунава зато треба да је удаљен од обале, да велика вода места има ширити се, и да неби се корито Дунава одвећ брзо насуло и дигло. И у Белгији се бори ум човечији са рекама, и до тога су дошли, да и трострук насип чува суседна поља од потона. При том су се роке толико насуле , да су им дна од корита виша од иовршија оближњих поља иза сипова. Свака вода, кад у пролеће надолази, носи собом земље, песка, шљунка и пр. Падањем воде и ови ман.е или веће тежине спусте се доле и насипају, па од године до године диже се отуда дно корита од река. Зато би иреноручио, да се у риту између Оиов.а, Глошња, Борче и Дунава простор све од 1000 до 1000 јутара свуд у наоколр сипом доста виооким и пшроким обколи. Уједно би на 100° широку шуму од врбе, тр.поле, јагњеде, а пробе ради и тврдо дрвеће,

као што је раетовина, засадио, па би шума опасала цело „храинилиште" и чувала насип од таласа. Само за неколико година би се у тој густој шуми олош зауставио и са лишћем, жилама и песком тако земљиште узвисио, да насииима никаква опасност претити неби могла. Почетак је, чини ми се, учињен са населбином „Рудолфсгнаден," но последгва велика вода осујети сво напрезање, јер насин није доста јак био и оне густе шуме , ма и сами шибљике, није било, која би га чувала. Да сипове густи врбњаци обколе, другчије би било. Остале између оних хранилишта низе, натбоље иак досадашњи фокови и Борча „Визеља," служиле би и даље као текуће воде, свет би се лети служио ритом , наравно са мањег за пашу, и трском и рогузом. А о р иболову нећу ни да говорим, почем рибари исте низе и речице више у својој снази имају, као и стари Дунав код Белегиша, и зато боља радња. Као нгго рекох, ово је колико корисно по најн народ толико је с техничког гледишта огромно подузеће. С тога се не сме ма коме, који обриче да зна и уме, новац и такови џински посао дати у руке. А кад се хоће са свим на сигурно ићи, оно нека се само пробе чине. Нека се најпре обколи сипом по мом начину ј едно „хранилиште" од 1000 јутара , макар и мањи иростор згодног положаја. Па ако се за шест до дееет година покаже, да је целисходан, онда се безбрижио може даље нродужити. А то може свака општина за себе у свом риту и ио 100 и ман.е јутара помоћу својих официра, изучених математика, који науку нијонерску познају, да почне. А кад би се то на тај начин постигло, помислимо само, који велики нроетор најбоље земље за усев и баште наит свет добије !"