Земунски гласник

У Зем.упу, 28. Јапуара 1808.

Зеиуиски Гласник излазн Недељом у јутру. Цена иу је годишн>а 5 форинти у баикиотими заједио с поштарииом или доетавлин.еи у кућу. За пред6|>ојинке у Србији стане лист овај дукит цегаргки с поштаринои. За Босиу, Хрцеговииу и Сгару СрЛију 60 гроша турских, вни турске пошгарнне, коју предбројнипи саии имају плаћати.

Цредплату иа Зеиунски Гласник прниа из Аустрије Сопронова псчатља у Зеиуиу, из Београда и унутрашње Србије г. Велииир Валожић у Бео13. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије иредброје се у плаћеиим писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без новаца никакве се не уважавају наручбине.

ПОШТОВАНИ УПИСНИЦИ, који су се на три месеца предбројили на „Земунски Гласник," па им с овнм бројем излази предплата, позивају се учтиво, да исту идуће недеље обновити изволе.

РЕЦИМО КОЈУ И 0 ШКОЛИ. Н а п а с а о М. Ст. Школа је без сумње најјача и пајпоузданијаполуга матержуалнога и моралнога благостања. Без добро уређене гаколе нема и неможе бити напредка ни у којој струци , ни у пољоделству, ни у занату, ни у трговини, ни у чему. У воничкој Крајини постоје школе од времена царице Марије Терезије , а то је већ пуно столеће, и за то време промењивало се у школама крајишничким много којешта. У обгате рећи, ишло се све Напред, све на боље. Мучан је то посао поучење. Наше пучке учионице прошле су за то дуго време све Фазе. Сад им предстоји опет одлучна промена. Читамо у званичним листовима, да је влада одлучила, променути досадашње педагогично и дидактично руковођење и надзирање у крајигаиичким школама. Сад Ке бити у граници два школска саветника као главни управитељи школа, један за горњу хрватско-славонску, други за долњу банатеко-србску крајину. Ми имамо у Крајини разних школа : иочетних народних, немачких тривиалних, нормалних, нидеих и виших реалних. Иочетне, тривиалне и нормалне школе то су основне, сваком поједином необходно потребите, а реалке и гимназије су средња училишта . а то су такова, која по-

средују између основних и високих школа. Обе врсте средњих училишта , и гимназија и реалка, одговарале би својој задаћи, кад би се претвориле у реалне гимназије. У оба та училигата полазе деца и младићи, који су управо у оно доба живота, кад је немогуће одлучити њихово будућђ звање; то се тек поздније може Чиниги. Ту би помагале најбоље реалне гимназије, из којих стоји отворен пут младежи и десно и лево, пут у свеучилиште и у технику, или у вишу трговачку школу. Главна цељ реалце гимназије не монге бити друга, него вигаа умна образованост младежи. Измеђт основне гаколе , која човеку даје необходно нужно знање за живот, и виших училишта стоје, као што рекох, гимназије и реалке као заводи учевни , који пружају обшту вишу образованост, и дају онима нужну преправу, који теже за вишом просветом. Уваживши то видимо, да средња училишта имају двоструку сврху , једну обшту и једну посебну. Она следи из ове. Нити су гимназије нити реалке заводи за посебно изображење за ову или ону струку. Њихов је задатак, да побуђују у својим ученицима многострано занимање за знаност (?) и знанствену ирилежност и настојање. Нека они младежи дају толико знања и нека јој поделе толико душевне снаге, колико ће младеж успособити, да буде у стању прионути за ону струку знања, којој ће се коначно посветити. У војничкој су крајини три више гимназије, у Сењу, у Винковцу и срем. Карловци. Виших реалки има у Раковцу и у Панчеву , а нижих у Госнићу, Петрињи, Беловару, Митровици и у Земуну. Дакле у новије време , од 1850. године овамо напредовало се у том обзиру , као

што је и у обзиру на пучке школе учињен леп (?) напредак. Али све то још није довољно. Напрдеку Фали заглавак : добро уређене препарандије и реалне гимније. Како год што је услов за добар напредак пучке школе добра препарандија (одгојилиште за учителско звање), тако је у погледу на средња училишта услов напредка образованости , да се садагање гимназије и реалне гпколе претворе у реалне гимназије. Ово би било за напредак свеобгате пучке просвете од највеће и најзамаганије користи. Кад "би ми постигли ту срећу, те би стекл^Р добро уређене пучке и средње школе, онда би се осигурало и обезбедило и наше народно економно стање, пак неби било далеко оно време , у које би и наш народ уживао благодати нраве културе. И у нас би било знања , изузмења, процветних заната, иољоделства и пр. И ми се поносили с паром, муњевином, магаинама, чим се нага век тако силно одликује од прошлих векова. Јест, жива је то истина, знање, умјење, вештина само иомажу човеку доћи до благостања, до снаге, до угледа, до праве среће. И тако је са појединим људилр и са целима народима и државама. Културна повест посведочи нам, да су само они народи и оне државе сретно се развијали, осилили и обогатили, који су ваљано напредовали у просвети и образованости. — Нама предстоји будућност, у којој ће моћи само знање одржати победу. Без добро уређених пучких и средњих училишта не може данашњи дан ниједан народ постићи онај степен просвете , који би га успособио заузети оно месго међу образованим народима, којим му се зајамчује срећан развитак и обстанак.