Земунски гласник

161

војнике ј неславним бојевима упропастио, који је политични уилив свештенства ради својих намера подигао, који је материјално стање своје државе својим кулама по ваздух)' без икакве користи жртвовао, и који је велики народ скоро од четрдесет милиона дотле понизио да је на срамоту Европи, и да се деца с њиме спрдају. Какву помоћ може чекати од таква човека, који је све то жртвовао будућности својој? Па још к томе, кад се сети, да је он и царство њезина човека створио, па после издајством упропастио? Шарлота се није преварила у слутњи евојој. Наполеон јој је одбио одсудно свако зактевање њезино. — Не могу, рече јој, и кад ми две пропасти стоје на избору, волем да Мексика пропадне него Француска. То је био гром за Шарлоту. Сузе је облише. Најпосле устаде — бледа и малаксала, и проговори му неколико страшних речи. Наброји му сва злочинства његова и црни грех, што је с њом и с њезиним царем учинио и рече му, даће доћи један пут час, кад ке се дићи угњетени народи, да стресу несносљиви јарам. У револуцији, коју деспота-пладалац мора доживети, познаће истину, коЈУ ј е У сили презирао и газио, и горко ће платити. За тим се хладно опрости и оде. Кад је дошла у гостионицу, где је била одсела, падне на колеиа пред сликом христа спаситеља, и мољаше се тихо за свога несретног мужа. Беше Октобра месеца 1866. Шарлота се вратила из Париза и Рима у Мирамару, али — с рањеним срцем. Била је бледа као сен, а очи крваве од неизмерних суза. По неколико сахата седела би непрекидно на балкону, и гледала би на ону страну, где јој сада њезин драги у највећој нево.ви душу пушта. На таку помисао сузе би јој погекле. Кад седне сунце, уђе у собу, и опет плаче! Неггрестано је лила сузе љубави њезине, коју ни преко непрегледнога океана није заборавила, и које се с највећом ватром сећа и у црној ноћи — лудила евога! А на послетку увек падне пред слику енаситељеву, и у њега је молила оно, што је заман код л>уди тражила. (Свјнпотнк д| ј угог дел».)

„АЛА МИ ЈЕ ДУГО ВРЕМЕ." Можда ће кога затећи овај број „Зем. Гласника", где баш зева „из дугога времена." Па од тога „дугога времена" нека жртвује. само малко на читање овога чланка. Можда ће му престати зевање. Човек ако нема ништа да га забавља и весели, некако се осећа тежак и невољан. Тако је и код човека, код кога ум ради, ако нема забаве, која је према њему. Отуда се рађа душевна болест. Ми је увек искажемо речима: „ала ми је дуго време!" а пре тога наравно зевнемо, да нам све за ушима пуца. То „дуго време" наћи ће те по целоме свету, а „ноблес", мислим, да се на њега још по највише тужи. Време се највећма отегне, и чини вам се, нећете дочекати онај час, кад што лепо ишчекујете. Узмете на пример „лоз." За месец дана ће се извлачити. Али први дан већ сте расположили са свих 200.000 што ће их неко добити. Какви се ту планови неграде! Чооек елучајпо јуначка срца, тај ти већ „врбује" друштво, па како прими новце, онда одмах иде, да и снагом и новцем потпомогне какав слободњачки устанак против тиранског ига, на ггример на Кандију. Други опет, који је више наклоњен готованском животу, иде по варопш, гледи све редом куће, коју би за себе купио, ал му ниједна није по ћеФу. Трећи опет раширио пред собом мапу, па већ бележи најлепше путове и пределе, куда ће иутовати одмах како се ожени. Ах, на што ти онда не дође сирома ум! Па у таквим ватреним жељаМа отегне се време, да мислиш, иећеш га жив дочекати. Или узмите на пр. ово. На прозору седи „Фрајлица", па промолила главу. Немора битп недеља или светац, то се може сваки дан видети. Сокаком звецка сабљИца о калдрму, али њој се чипи, као да по њеном ерцу лупка. Сабљица оде далеко, да ју једва може догледати. Сад преставите себи то време, док се онет врати и прође крај прозора, да га може видети — колико се то отегне. Ах, та то је вечност! — Па то ми знамо и саме; шта нам је узео то ирииоведати? Молим вас лепо, драге лепотице, немојте ме „вадити из концепта," а ја знам да ви то еве знате. Дакле у таком је случају увек ,.дуго време," а кратко је врема свагда, кад вам се што немило спрема.

Онда лети као лудо. О томе би вас уверио сваки онај, који је на вешала осуђен. У кога су мисли споре, тај ће се увек више тужити на „дуго време," а у кога су опет одвећ брзе, тај се смете. Људи се више туже на „дуго време" него жене, јер њих је с-вашта кадро забавити, и у њих су брже, али су с тога више сметене. Него је леп грб „дугога времена!" Разјапљене вилице, а из њих излеће умиљан гласић, па се све таласа. Зевните само: а а а а а а . . . . Свака страст у човеку проузрокује да му је „дуго време," и догод је не задовољи, оно ће га непрестано морити. С тога људи сангвинични увек се више туже на „дуго време," него Флегматици. Заљубљенима није никад дуго време и за то би требало казати за сваку велику миљ_у: „Мора бити да су је заљубљени мерили." „Дуго време" код женских то је већ господског рода, као и подагра. Проста човека ретко ће те чути, да каже „ала ми је дуго време!" Него ту много чине године живота. Оставите где год стара човека, на му кажите: „причекај ме, одмах ћу доћи," па дођите тек после неколико сахата, он вам се неће потужити, а млад човек одмах би вас после пеколико тренутака оставио, или би вас по целој вароши тражио. „Дуго време" то је велика мука за самоћу, и за „виши сталеж." У таком случају дођу и свакојаки романи до те лепе среће, да их миле очи женске погледају. Да није било „дугога времена," неби сада било толиких церемонија, кад идеш код кога у „визиту." Све је то од туда постало, и сад поштен човек има муке, док све те фонме научи, ако хоће да постане „воспитан" и да дође у „гнаду." Из „дугога времена" постало је много којешталеио. „Дугоме времену" имамо захвалити и за сав луксус, који нам сада немилице тамани течевину наших отаца. Озбиљним послом и лепом забавом можемо увек време провести, или штоно веле утући, а такав је начин зацело увек бољи и паметнији, него се убити због „дугога времена," као што то Енглез ради. Но управо време се неможе утући. Оно је бесмртно. За то правимо ми „визите" „из учтивости," „из дужности" ,,из љубави" накојима је кретањетела еве на длаку одмерено, и на којима пијемо „теј" и „каФу;" имамо сјајнице," „соаре" и различне части, све