Земунски гласник

У Зшпу, 31. Марта 1868.

Зсиуиски Гласник излази Недељпм у јутру. Цсна му је годишња 5 форипти у баикиотаиа заједно с поштарином или достанл,ањем у куНу. За

Иредилату на Зсмут ки Гласннк прима из Лустрије Гопронова печатша V ЗемЈиу, из Београда и унутрашЉо СрЛије г. Вслимир Вможић у Вео-

и 1едЛројниие у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 22. граду. Предбројници из 1зосие,-Херцеговине и Старе Србије иредброје 3» Восну, Хрцеговину и Стару Србију 60 гроша тур< гих , I ан тур< ке се у нлфеним иисмима код унраве нилајетске печатње у Сарајеву. Ссз

мошгарин , коју нрсдброЈЈшци сами ниају нла^ати.

н о в а ц а н и кики е се н е у и а зк а н ај у н а р у ч 6 и н е.

1103111] НА ПРЕТПЛАТУ. Друга овогодшпља четврт ггретттлате па „Земуиеки Глаеник" почин,е меееца Анрила. С тога учтиво иозипамо опе, којима иетиче рок ирепЈмерацијб е концем овога меееца, да исту обновити изволе. Тромееечна нретплата изнози: За Аустрију . ф . 1.25 За Србију . . 15 гроша уједно с поштарином. Уверавамо поштоване читаоце своје, да не жалимо труда, да наш лист све бољим постаие и да свевише одговори својој задаки. Како будемо уклонили неке техничке еметње, умноншћемо садржину лиета знатно У р е д ни штв о. О ИЗВОЗУ ХРАНЕ ИЗ СРБИЈЕ.

Државни почетци једнога народа то су увек тежња и ревња за развитком себе еамога. Интересантне су то појаве у историји човечанства, не толико на политичком колико на културно историјском и народно привредном пољу. То означава младост тога народа, његово пролеће, где све пупи, цвета и где се све разграњује, те пуно плода донохји. Такав народ, пун младости и жилости видимо ми у нашем сусеству, у Србији. Не цамеравамо у овим редима нацрт развитка Србије нашим читаоцима дати, нити износити подожај њезин у данашњем уеколебаном времену, где је важна улога чека. Па неможемо се ни у то унуштати, да нретставимо њезино даиашн.е културно стање. Сад ћемо остати само на народно иривредном зем-

љишту и о томе ћемо ироговорити. Говорићемо о растећој иродукцији Србије, о њезиној скорашњој трговиии са храном, како је ова сваке године разгранатија и знатнија и како је извоз хране иц младе ове државе велику пажњу на се повукао. Јер то није давно било, кад је Србија мо])ала храну увозити , кад је жетва и у средњу руку била. Данас се из ње извози , и њени пол>ски као и други производи траже се на западним евроирким вашарима. Има особито четири округа, који су у Србији вансни по земљеделство: Шабац, Смедерево, Пржаревац и Неготин. Пређе ли цена хране 72 х^р. но 100 ока, онда могу још и окружија Јагодина, Ћунрија, Кнежевац и Ваљево хране дати. Кад је жеТва и цена хране у средњу руку, Србија опет може при данашњој производњи тридесет милиона ока хране извести. Ове је године до ноловипе Марта 45 милиона извезла. Уељед учињеног искуства за ове три године , може се надати, да ће се у Србији ироизводња хране још већма нодићи , и да ће извоз много знатнији бити. Из овИх поузданих навода види се коју пољско-нривредну значајност храна за Србију има, и да је истинита и праведна пажња, коју трговина на њу обраћа. У интересу је земље, да се та грана трговине све више пшри, зато ваља уклонити оно, што јој сметати може. Као што је познато , храна трговиие већином је коњунктурална. Шпекулант, који је у јесен купио, зна тек у зиму, а неки и у иролеће куд ће свој еспан послати. Српска х]тана има два природна пута, један је мору Савом пут Сисак-Трста и Дунавом Брајила-Сулина, а други преко Пеште у Немачку. Почем се дирекција хране тек у зиму или пролеће определити може, то су магазини за снрему преко потребни. Али баш у томе

оекудева Србија, јер оно мало шта их има на стовариштима, неваљају, једно што су мали, друго што еу за друго што зидани. Очевидно је, да храна, у таким магацинима нропада. Тако је 1866. г. било Фирми К. и П. с храном. Па у Дубравици, главној станици за производ Пожаревачког округа нема пикаквих магацина. Тако се пазар мора у Пожаревцу најпре сместити, и тек онда на Дубровачку скелу снети, кад треба товарити. Кличевац и Костолац, та најзгоднија места за товарење не само да немају магацина, него ни механе, где би се трговац од непогоде сачувао и склонио. Друга околност, која смета развићу српске трговине с храном, то је оскудица у кредитним заводима. Као што горе поменусмо , извоз је хране из Србије толики, да је пажњу трговачкога света на се обратио, па за цело ће сваке године све то већи бити. Но производилац одмах иосле жетве прода неки део своје робе, треба дакле трговцу храну купити кад онај нрода и док је јеФтинија, а са продајем мора чекати док не дође нролеће, кад ће се моћи возити. Знатни фондови морају трговцу на руци бити, да би само неколико месеци могао куповати. Само се ио себи разуме, да се у томе послу нужна срества само великим Фирмама подају. Средњи капитали, а тога у скупа има више, морају ее ограничавати на мање радње. Кредитни би заводи учинили, да би и средњи каиитали могли у конкуренцију стуиити, што још нема. Донол.ни и јеФтини канитали то су први услови, да се извоз хране из Србијв подигне. Регулисање Мораве, чему сриска влада велику пажњу ноклања, други је услов. Данашњу оекудицу у подвозу ваљада ће заменити пак конкуренција.