Земунски гласник

206

ТРГОВИНА И ОВРТНОСТ.

Б е ч , 27. Априла. (Телегр.) Банатска шешша у ђуру, 87ј89 -Фунт. 6.50, 88 -фунт. 6.65; тпска шеница у ђуру 87|89 -Фунг. 6 50. Шопронски јечам у Бечу, 72 -Фунт. 3.10-15. Зоб (транзнто) 45-фунт. 1.92, 50 -фунт. 2.18. Промет у шеници 20 000 мерова.

Пешта, 27. Апрпла. (Телегр.) Свака врста хране с почетка седмице знатно ударила натраг у цени; жито са 40, наполица са 50, јечам и зоб са 10 новчића. Од Среде поправпше се цене са 15—20 новчића. Данас је Српско жпто, готова роба, по 5.90—95, домаће жито, 85 -Фунт. по 6.10 цолцента. Наполица по 4.20—30, јечам 72 -Фунт. по 2.40—50, Зоб 50 -фунт. 1.70. Данас је продато 10.000 вагана банатског кукуруза по 2.90. Сисак, 27. Априла. (Телегр.) Трстанске вести чинише да су овде цене попустиле, особито кукуруз и јечам са 20 новчића јеФтинији су. Данас нуде кукуруз по 3 Фор , но без купаца. Тиско жиго. 85-фунт. по 6.20—30, банатско , 84 -Фунг. но 6 Фор. ; наполица по 4 Фор. ; јечам 2.50; зоб по 1.70. Стање воде са свим је добро.

Трст, 27. Априла. (Телегр.) Усљед извештаја из Ипглеске о нижим ценама оне и овде попустише, особито је кукуруз са 25 новчпћа сгар јеФтинији. Жито 114ј 116 по 9.30, кукуруз по 5.10 -25, јечам по 4.40, зоб по 2.95 до 3 Фор.

Лондои, 26 Априла. (Телегр ) Странска шеница слабо пролази. Цене боље за купца него за продавца II у Ливерпулу данас је слаба радша била са храном. Данашње пак цеие брашну у Паризу боље су.

111 Земун, 27. Априла. У житним ценама настуиила је од неколико дана знатна реакција. Напо.шца, која се још с почетка ове седмице плаћала ио 5 Форинти меров, данас је нуде по 4.50. али нема ни по тој цени узимаоца. И осталој роби попустише цене; јечам је са 10 - 15 новчића нижи, нуде га по 2.75 —80 меров, а зоб по 2—2.10 врхом. По 2 Фор. (на лађу) ономад је овдашњи неки трговац 6000 мер. зоби купио. Кукурузу је цена ис.та као и прошле недеље, 6 до 6.40 100 ока, макар што баш та роба по горњим местима највише пада у цени. Цена по 6 Форинти само је номинална, јер су довози једнако још незнатни, те нема конкуренције у понудама. Овде се товари једна проста лађа за Сисак. — Из Ианчева јављају за приличне довозе, и да су и цене храни знатно удариле натраг. Најбоље се жито плаћа по 5 Фор., кукуруз по 2.50, наполица по 3 Фор., јечам по 1.70—80, зоб по 1.50 ваган. Ономад је владин комееар први пут нашу штедионицу контролисања ради носетио. Као што чујемо,

изјаснио се похвално о уредности и точности у манипулацији. У прошлу Недељу носле подне имао је велики одбор штедионички свој месечни састанак, којом је приликом определио таксе, које имају партаје привремено плаћати за аманете, који се дају штедионици на чување. У име те таксе наплатиће штедионица по реченом одборском закључку 1 Д % годишње, а '/ 8 °/ 0 полгодинтње од вредности аманета. Господин управитељ поднео је одбору и рачунски преглед радње у мееецу Априла. Избрали су три члана да тај рачун ревидирају. 3 е м у н. За недељу дана ове су просте лађе овуда прошле, све за Сисак. Лађа Христа Брајгнера из Сегедина, са 3860 мерова жига; Чанћа и Лучића пз Бечкерека, са 5300 кунуруза; Екстера Јаноша из Сенте, са 2200 жита и 4000 кукуруза; Хајраха из Панчева, са 5000 жита п 5524 кукуруза; Микића пз Панчева , са 3000 кукуруза ; Копача пз Аде, са 2374 жита и 3204 јечма; истога из СегеДина, са 1200 жита и 5736 кукуруза; Ннколића из Ианчева, са 7000 кукуруза н 2700 зоти; Бретнера из Сенте, са 4327 кукуруза и 2349 жита.

Београд, 27. Априла (о. д.) Житарска радња ове седмице није претрпила велику промену, макар извештаји са горњих пијаца јављају у опште за слабе ноелове. Значајно је што се почело у последње време живље еа Трстом радити, и можно је, да ће се наша житарска радња са свим Трсту окренути, наравно у колико то конјунктура допушта. Овој појави узрок ваља потражити поглавито у већој трговачкој солидности трстанске пијаце. Цене храни нешто мало попустише. Илито се плаћа по 130, јечам но 62 - 63, зоби ио 60—61, кукуруз по 73 — 75 100 ока. По овим ценама види се, да су горње вести о падању жита од незнатног уплива на нас, и једва се опажа, да се наши купци с тога уздржавају, док у Омедереву, Пожаревцу и по другим српским станицама прилична реакција се појавила, како у ценама тако и у тражњи. Оне ла1)е, о којима јависте да на Морави раде, морале су стати, јер Морава тако јако долази, да им није могуће по њој нловити. Чујем, да ће паробродско друштво четири нове станице да отвори на српској обали Дунава, и то у дол. -Милановцу, у Текију, Галдову и Брзој Паланци. То бива на предлог ваљацог инспектора г. Ивановића, који је

себи доиста лепу заслугу стекао приликом овогодишњег извоза хране са дољних српских скела. Требало би да се отвори станица и на Сави код Обреновца, где је ове године најмање 12 шлепова товарено са храном, осим шљива и других производа, дакле је потребно, да је и на тој скели наробродска станица. У Неготину и околини, као и по другим српским крајевима, виногради су лане добро родили, но вино нема цене, јер се не износи. Природна пијаца за крајинеко вино треба да је Влашка, прво због геограФичког положаја, обе земље, друго што та земља размерно мало производи вина. Али експорту српског вина у Врашку смета румунска ђумручка тариФа, која наплаћује 1 дукат од акова. Влада наша послаће једнога пуномоћника до који дан у Букурешт, да уговара са тамошњом владом нову ђумручку тарифу за српске производе, поглавито за вина. Исти ће уговарати у исто време и о ноштанској свези међу Србијом и Влашком. За телеграф таква је већ свеза закључена између обе те земље. У Србији отвориће се скорим три нове телеграФске штације, уГрадипггу, Мајданпеку и Свилајнцу. Од неког времена поступа се од стране ћум ,р.у чких орга на у Београду са иутницима, који се враћају са стране, веома строго. За кратко време више су њих трговаца и мајстора до кошуље скидали, тражећи кришом пренешене ствари. Говори се, да то бива усљед денунцијације, неки пак мисле, да ту има и политичних узрока. Досад није ни у кога што нађено. С а р а ј е в о , 18. Април. (о. д.) Овде је све како је било за вашега боранљења. Под ејенком царевом, под којега владом уживамо све благодати, свак је рахат. То нам бар казује наш званичпи лист ..Босна." Само што је седам месечна љута зима довела скупоћу, каквој се нико живећи не сјећа. Меса, има томе месец и по, пема никакова за храну, осим какве мрцине, која се коље кадкод на зактевање странаца. Јагњетина по 7 — 9 гроша ока, једна кокош 5 — 8 гроша. Јаја су била зимус по 20 пара комад, сада их има кадкад по 6-8 пара. ћумура ока бијаше такођер ио 20 пара ока, еада је још по 10 пара. Ока сјена стаје један грош и 20 пара, а у Лијевпу нак по 3 гроша 20 нара. Оку масда нлаћамо по 20 — 25 грбша. Размерно поскупило је све. Марва, која усљед лањске суше цеимаше крме, а све до