Земунски гласник

359

опет пемам иигпта важнога да вам јавим. Овај претрее што је на реду да се једном еврши отеже ее као гладна година. Али као што и^ званичних новина видимо, биће једном и томе крај. И онда ћу ва.вада имати шта да вам јављам, јер сад или никада има да се ради на толиким и толиким животњим питаљима у Нас. Говори се да ће скоро бити постављен министар просвете. Ако и које месго заслужује по важности својој да се час пре иопуни, — то је ово. Од колике је потребе да на таком месту дође ваљан човек о томе не треба ни зборити. У кандидацији има их но више, али који Ке управо доћи то не умем да вам кажем. Само то могу казати, да ће се на меродавном месту при избору тога министра имати у виду и јавно мишлеље. А јавно је мишлење у нас то : да на таквом месту треба да дође човек иетински, научан и осведочен патриота, а при том и енергичан муж, који ће својим радом и трудом моћи својски ту струку да реФормише, јер је у нас доста било шепртљарије с просветом. Неку да говорим о нашим основним школама, јер у њих је тако пуно мана, да се све из темеља треба да поправе. Наше гимназије што их год имамо не ваљају ни две пребијене паре. Већина нрб^есорд, не одговара потреби. Неколико ваљаних проФесора што има у гимназијама и учинили су и чине, те и ово мало добрих ђака изилазе. Па шта мислите за велику школу. Велико је здаље у х-гоме је, велико и лепо име има, а завирите у нутра, прођите к]>оз све ђаке што их тамо има , говорите с којим од њих, па ће вам доста бити да знате какви су им проФесори. Један или двојица и чине да се бар име велике школе колико толико сачува. Оегале је бивши министар просвете постављао само да их што више на број.У има - Зато су му они били захвални, јер им је лепо било, па су му сваки миг дочекивали „најверњејше" да га изврше. А сад кад им нови министар посла на избор за поФесора човека (о чијој способности нису они ни кадри да већају), који заиста заслужује катедру на ма каквом вишем заводу (? У.) сад, велим — они се учинише куражни да буду „самостални" те да таквог човека одбију. А ире кад је велика школа. и проФесори по сто пута били понижавани (због чега су неки њихови другови и остављади ту службу), онда где је и кад је требало да буду самостални, онда се они еамо поклонише шгшему налогу

и то им је онда била сва самосталност. Да ће Бог, л те ће ваљда и у нас престати, да се поједине личности налазе на неким местима само по личности, а не за то што би заслуживали то место. — За Натошевића чујем да је одпуштен из службе. Он је истина контрактуално ступио у службу и година му се већ навршила. Али опет зашто је одпуштен незнам. — За проФесора младоме кнезу досад је постављен: Панта Срећковић за општу историју, а Алковић за проФесора Физике. — По телеграму из Земуна прашкој „коресиоденцији" многе новине српске и стране разнесоше глас да су Карађорђевић, ТриФКОвић и Каравелов доведени у Земун ради суочења с кривцима из Београда. Ми као на означеном месту, у стању смо најбоље јавити свету, да речена тројица нису доведена. Само је јављено нашем магистрату из Пеште, да се држе^у приправности 4 собе, а кад ће и ко ће доћи није речено. Извештач је дакле „коресподенције" преухитрио. — У прошли Понедељник отворена је матичина скупштина. Уписано је и примљено много нових чланова. Тридесет је одбијено. Многи Срби и странци примљени су за почасне чланове књижев. оделења. Управљајући је одбор поднео рачуне о свима Фондовима за 1867., и прегледни рачун о трошењу прихода Фонда текелијног. За тим су избрана четири питомца за Текелијанум, којима је повишена стипендија на 30 односно 25 Фор. Изабран је управ.вајући одбор. Управљајући и књижевни одбор поднео је извештај о своме раду, а Фискал о стању парница и костићеве масе. Надзиратељу Текелијума повишена је плата од 600 до 800 Фор. Досуђена је награда делу Г Б. Вукићевића „О уставној држави." Одређене су награде за идућу годину. Књижевно оделење поднело је буџете матичиног и накиног Фонда за 1869. Још је биа разговор о продаји текелиних кућа у Араду и о мањој текелиној кући у Пешти. Остали су предмети остављени за сутра. Као што смо поуздано извештени, познати противници напретка српског хтедоше и овом приликом смутњу начинити. Ишли су по Футогу, Кулпину, Паланки и Карловцима и врбоваше људе за чланове „Матици", како би тим начином свога шеФа за председника протурили. Који дан, и изићи ће на видело , ко им даде онолике

новце на ту срамну цељ и онда ћемо боље о свему известити нашу публику. За председника једногласно је изабран г. др. Јован Суботић. — У преднрошлу Среду била је седница управљајућег српс. народ. позоришта у Н. Саду. Прочитан је извештај г. Јов. Ђорђевића, управитеља, у коме вели, да се знатна већина пријавила београдском позоришту, но одбор је закључио, да чланови не могу с нарушењем контракта друштво наиустити. За успокојење српскога света јавља ее да народно позориште остаје, и да ће и у будуће постајати, и да оба позоришта и београдско и новоеадско стоје у непрекидној свези, што ће им само од користи бити. — На тужбу сомборске општине добио је владин комесар г. Аст опомену, да у будуће своја потраживања, што се те вароши тичу, на исту има управити. — У Загребу је отворен земаљски сабор. Председник говори са особитом повољношћу, да је регниколарна депутација свршила свој посао, како је најбоље знала и могла. Левица беше слабо заступљена. Владика Штросмајер није био у сабору. Многи су отпусти подељени. — Загребачки је сабор закључио, да пошље српској влади адресу сажалења због убиства кнеза Михајила. — У Хрватској се појавили разбојници и често се појављуј-у. Пре две недеље напали су на поштанска кола; затим на путу из Костајнице у Дубицу нападоше марвене трговце Вујашка и Ковачића и отеше им новце. Истога дана ухватише и трго&],а Павчића с његовим другом, одвукоше их у шуму и похараше до голе коже. Још им се није ушло у траг. — Скорим ће поћи цар и царица у Галицују и из Рзесове јављају, да ће П>. В. бити отпраћено с колодвора у палату гроФа Потоцкога V оним колима, у којима се возио при крунисању последњи краљ пољски. — Лавовски општински савет хоће да пошље цару молбу, да се свима иољским емигрантима допусти. да се могу настанити у Галицији. — Чеси у „Новом Прагу" у Америци имају своју ческо - инглеску школу, своју ческу цркву, своје ческе агенције за различита друштва и једну ческу гостионицу.