Земунски гласник

У80

редима учи се славенски и руски језик, ал није никакве вајде што их изучавају, кад богослови немају времена ни да се људски одморе, а камо ли да што прочитају и друг с другом да се поразговара о каквој материји. РБих једнако терају, као стадо овнова то у цркву то у школу и пре и после подне, то на пјеније и друге којекакве церемоније, тако да богослови изгледају као какви робијаши. Они не мају ниједне минуте слободног времена, да што прочитају, и о чему да размишљавају, већ су једнако у „званичном нослу" у трчању. Па људи наши и нетреба да се тако чуде, што богослови по свршетку овог завода, ступајући на јаван лсивот излазе смешни и с незнањем. Како Ке они изаћи у свет из овог завода са знањем, кад им се стаје на пут, и не дају им, да што знају. Кад би какав нодпуно образовани човек завирио нешто у нашу богословију, па послушао, шта се и како се предаје тамо, он би заиста изнео отуда врло непријатан утисак. Сваки би увидио, да је то права нагрда (карикатура) образовања. На сваком часу, нарочито у старијим разредима , где се предају асли богословски предмети, као: догматика, каноника, литургика, моларна и пастирска омилитика и т. д. проеииљу се као киша текстови из светог писма и цитати светих отаца и готово цела им се лекција састоји из самих текстова. Глава им је пуна и препуна свакојаких текстова и мњења еветих отаца, али сиромаси опет не мају знања, којим би се могли у Јкивбту а и друге да користе, него еамо осуђени надају на терет другима људима, који их хране , а ови њима ништа недају. Тешко је души и срцу ономе, који то сазнаје. Ко зна, може бити да је богослове сам Бог проклео , да они младе своје силе, најдрагоценије време, и труд тронге узалудно над безплодним и сувопарним стварима. Какав је то још допотонни начин учења ђачког у оном заведењу. Овде се наука и не учи као 1ш другим заводима учебним. У светеким школама млађи проФесОри дозно.ванају ђаку , да он може еам својим речима казати своју лекцију, и таквим начином отвара се ученику широко по.ве, да он са.м по могућности размиш.вава о ономе о чему учи, и развија евој разум. Али у богоелбвији нази се још на заиету, л иже несме се никако прескочити, које се Наоди у учебнику. Тврдећи !

тако на памет предмете у богосло* вији четири године, ђаци своју умну снагу ни најмање не развијају, већ је само затупљују. То, што су наиамет научили , кроз кратко време све забораве, па после остају са знан,ем чисти као од мајке })ођени. Па каква је иосле вајда од те вајне богословске науке? Никаква . . . Потроше своју младост и снагу, а никаквог суштаственог знања за то не добију. Није ли то једна ујдурма, на коју треба сваки да вапије. Цело богословско образовање састоји се из једних спољних Формалитета, као да ће вечито занимати овај свет једним церемонијама. Бреме је да се наша духовна власт постара о бољем и сувременијем образовању својих пастира, јер од њих у многоме зависи срећа и напредак народа, а како и на који начин, то „иђстк ндше ра^кмлти 1 ' но њино. Само кажем да све иде у напред, све се усавршава по могућности , па и богословија не треба да стоји вечито у једном стању , него треба и она да се развија уноредно са осталим учебним заводима, и ирема развитку сувремене науке. А шта да вам кажен о унутрањем животу богослова, како они живе, како благују. Сви богослови живе у једном здању размештени по собама. У свакој соби наоди се по један цензор, кога је задатак, да јавља ректору као старешини у заводу, како ђаци о њему и другим проФесорима гово])е, да ли иду приЛ ј С жно у цркву. Укратко, ти цензори у богословији шпиони су ректорски. — Да ли се то слаже са њиховим иозивом будућим, и како то дејствује на морал ђачки, о томе нетреба много да диванимо. Доста је само да кажемо ово, да је у богословији међу ђацима увелико разпрострањено шнионство и подлост. Као да је то пекако судбом намењено свима духовним заводима у целом свету, да из тих завода људи излазе у јаван живот као шпиони. Допиру гласи и до тих нрезрених и забачених младића, као и да наша виша надзорна власт благоволише нјпионс/гву, но не ради ■^муја-узна како се богослови гих цели. Ах јаданј^^^^Шжовот њихов. Собе у к<)јинису бог зна како велике, ал у свакој тако је много натрпано ђака, да се ни најман,е не узимље у обзир то, да је то већ одвећ штетно ио здравл,е ђака. Но то није све ; има још црњих јада и невол>а у богословији.

У тим собама где 1;нци живе, ђубрета до колена, бува и стеница ни броја им се незна, елужител,и собе не чисте, а ректора се то слабо тиче. Боже благи, да је~који да завири у те ђачке собе зими, па да види, како се иатоси ие виде од блата и ђубрета , како је ваздух покварен, разним угушљивим мијазмима, он би се заиста уверио, да богослови прави су мученици. Да, тако је, ал они који су иозвани да се брину о тим ђацима слабо обраћају пажњу на то . . . Ш.та с е т о њ и х т и ч е — њима је лепо, чисто , седе на даби и кадифи , облаче се у свилене хаљиње, возе се на бесним атовима у позлаћеним интовима, имају чиме да угоде своме изученом трбуву, занимају се пријатним зекциром на огледалу, а овамо богослови макар сви и проиали морално и физично. Неиде се с том еаможивошћу срећи и напредку народњем! Старешине наше нестарају се ни најмање, да развију у ђацима ираво човечанско достојаиство, свест о себи, о својој моралној личности, о њиховом светом друштвеном позиву ; већ само захтевају безусловно ,,послушаније." Амеђутим својим понашањем дају им р!)ав пример, те се међу њима развијају неваљале страсти и породи, као : пијанство, лумповагве, псовање и свакојаке скаредности и неваљалштине. Гледајући шта се код нас у богословији ради, како ђаке васпитавају, неможемо а да се недивимо, како се те ствари могу догађати и то још под врховном управом човека, кога сви ематрамо као подпуно изоб])аженог, који се са отачаским старањем брине о бла гу црквеи свештенства, а наипаче мо нашака, који је толико учинио користи у нашој књижевности духовној. Па нокрај евега тога, да духовно образовање тако слабо напредује, заиста је чудновато!! Но ми се надамо, да ће онај, од кога зависи срећа и ианредак овог заведења скорим учинити корените реФорме у самом основу. г-ч КО РЕСПОНД ЕНЦИ Ј А. Госп. Д. X. }- Сарпјсиу. Престали смо са шиљањем „'Гласиика" к р.е т и л а т и и ц и м а и у Новоиазарском сапуаку, јер турска пошта враћа од 40. броја иаксте, ,који су тамо уиућоии. Да ли то ради ваша пошта из своје главе, или је ка то добила налог са друге стране? Било то како му драго, до иас стоји, да ми тај фпкт пашим иредбројницима јавимо , да знају да до нас крнвица штје, кад им иаш листне долази. Ексиеднцнји „Сронје" }' БеогрИ.у. Вшп .шстне уредио нам -долази. Овог месеца добили смо само 81. и 87. орој.

Издаје и уређује : И. К. Сонрон

Соиронова печатња у Земуну.