Земунски гласник

иржеиика за Карађорђевика, узошпи од Паје на то и 800 дуката Кара1)ор!)енићевих ноиаца, Мајсторовић ее ио договорЈ с Филипом примио да у округу емедеревском где је добро иознат, »нреми још више људи и с овима по извршењу убиства кнежева припомогне преврат, па у тој цељи и ишао пред убиство кне;кево дваред у Смедерево те тамо врбовао и реченог Ракичићаи Кузмановића, и преко КуЗмаиовића добавио тамо баш на сами дан убиства неке своје сељапе те и ове снремао на то. Ракичић и Кузмановић поред тога, што су се на то предузеће одазвали с места иозиву Мајсторовићеву и с готовошћу својом удружили му се, дали суму још иобећање, да ће и сами за то предузеће врбовати и припремити у Омедереву још кога; и доиста обојица су држали ово своје обсћање дато Мајсторовићу, јер, као што овај казује, обојица су га баш на сами дан убиства уверавали даје то од њихове стране учињено и већ све спремпо код њих ; а Ракичић му је, вели, донео пре тога на неколико дана још и извештај кад ће се да изврши убиство над кнезом па још том нриликом и опоменуо га да буде готов за извршење преврата. А Драгиша не само је својом личиошћу умножио раденичку странку, већ је и улогу своју имао, да етранку одмах, чим се убиство изврши, као проФесор велике школе иотпомогне с ђацима у извршег&у преврата. Споразумевши се у томе е реченим својим ујацима, ишчекивао је с готовошћу своје улоге да се убиство изврши. Оно вече, 29. Маја ов. год., чим је убиство извршено, он је одмах још у ирвом часу сазвао и скупио ђаке код велике школе и ту се с њима задржавао све једнако до у сумрак, док одатле иису влашћу растерани били, јамачно ипЈчекујући да остали реденици злочинства, који су имали напасти на власти и тиме произвести неред започну те своје улоге, те да их он у томе потпомогне својом улогом. Па и сутра дан после убиства он је то исто чииио, и скупивши ђаке рано још око 7 сах. пре подне склонио се с њима у школу и ту дуго задржавао опет; а да би их за извршење своје издајничке улоге придобио на своју страну, маскирао им се као носилац.слободних начела и бранилац реда и сигурности земањске, знајући да ће их као младеж тиме моћи раздражити и нову-

ћи за се у оиом кобном часу, где нема владаоца у зеМлш. Па и оно вече, 29. Маја, иред школом и сутра дан у школи подишао им је с тиме како је наступило кобно време, како је губитак велик, али опет зато треба радити, и како треба да се дружина састаје и тражи слободу, па говорећи да је баш сада време да и они могу што радити и коју слободну реч рећи, те да се добије слобода састанка и слобода говора, позвао их да с њим саставе дружину, која ће бајаги радити као у правцу народне слободе, Као што је раиије на суђењу пређашњих криваца већ објашњено а пресудом судском и утврђено : дело иредузећа за иреврат, као ово, особене је природе, где се не изискује, као код обичних казњивих дела, ни да раденике треба пустити да уђу и у сам преврат, ни опет да их њихови помогачи морају баш и физички или мате})нјалио помагати у њему, те да се тек тада нојави у њих зиачај кривичности; јер код овог дела пустити дотле и ове и опе, прешло би већ и бупу иа у сам преврат; тада они не би били само у иредузећу, већ би ушли и у саму радљу иреврата, каја би не само грозила ностојавшем етању државном, но би врло ласно и сурвати га могла, па нашавгпи се тако већ у успеху избегли би онда кривичност. Као год птто је са стране онога, који само новце и пужиа средства раздаје за то иредузеће, и као што је опет са стране онога, који само нозивл.е друге на то, већ радња у том предузећу: тако исто и са стране позватог већ је номагање, чим се само изјасни да на то пристаје и иридружи се тој раденичкој странци ма и самим обећањем, а сувишно је већ, ако овај и прими у тој цел>и што од новаца или оруђа, или друге ирипреме на то; јер умножити само ту странку својом личношћу, стављајући јој се на расположење-, самом том удружљивошћу даје овој странци моралну снагу и утврђује је да у своме нредузећу иде напред и развија га, док би се без тога оно морало зауставити још у евоме зачетку. Према природи дакле самога дела и сувишно је потпомагање од стране речене петорице присталаца, Мајсторовића, Милојевића, Ракичића, Кузмановића и Станојевића. Својим личним расположењем и енергијом они иису у томе ни мало изостали иза својих коловођа; а што нису и

дал>е терали к уеиеху, то Не Долази ии мало од њих те да би им се могло узети у њихову олакшицу,< морална снага ил' боље рећи евесТ масе, којом су имали преовладати,зауставила је у том иуту и њих и њихове коловоће. Међу тим и сами докази, који их у томе терете, очитоваће најболзе то њихово нотпомагање у овоме делу. I. О кривици Ан, Мајсторовића. Овај сам призиаје , да је с Филипом Станковићем састајао се овде у Веограду пролетос три пуг једном око Благовести, други пут око Цвети, а трећи иут по Ђурђеву дапу; признао је да му је у тим п.иховим састанцима саонштио Филин, да он са извесним друштвом ради на томе: да кнез Михаило буде убијеи па насилно учини преврат у земл>и и доведе за киеза Карађорђевића, нозвавши и њега уз њих да са пародом из округа смедеревско-г помогне им у томе; нризнао је, да је пристао уз Филипа и Филипову дружину на то нредузеће и обећао му спремити смедеревски округ; и иризнао је , да је он у тој цељи ишао дваред у . Смедерево , једаред око Цвети и други пут баш на сами дак убиства кпежева, на први нут позвао на то у помоћ и речеиог Ракичића и Кузмановића, и обојица пристали уз њега с места обећавши му још да ће и сами спремати и друге на то , а други пут ириирављао се у томе са њима исчекујући на извршење убијства; па каз.ујући сам, да му је баш о прошлој маневри у Београду долазио код куће Ракичић те јавио, да ће се убрао извршити убиство над кнезом и том приликом опоменуо га да буду сиремни за нреврат , признаје , да је услед тог извешћа Ракичићевог одма иосле неколико даиа пиеао Кузмановићу да неким Азањцима даде абер да се састану са њим — Мајсторовићем у Смедеру 29. Маја и тога даиа отишао тамо те се с Ракичићем и Кузмановићем приуготовљавали а и са Азањцима састајао се — те и њих иринрављао. А на завршетку овог казивања иризнаје Мајсторовић и то, да је од стране његове, Ракичића и Кузмановића било до 29. Маја већ све приуготовљено и спремно у иредузећу за иреврат и само се исчекивало на извршење убијства иа да одпочпу , а што по убиству нису и даље радили на том нредузећу узрок је вели , што их је у томе задржала иредохрана власти. (Настакиће се.)

Издаје и уређујс: И. К. Соирон

Соироиова печатња у Земуну.