Земунски гласник

420

питима код исЈБеђујуће власти противу њега оио; да је исти Павде пошто је по углављеном договору с Карађо[>1)евићем приступио био да ради на предузећу, да се убисгвом кнеза Михаила насилно учини преврат у корист Карађорђевића, уговорио с туженим Лазаром, да Лазар врбује и припрема што више незадовољника противу кнеза Михаила и овога владе а у корист Карађорђевића те тим да му помогне у предузећу, да се ма како учини преврат и доведе Карађорђевић на владу; и да је тужени Лазар по том њихоховом договору утврдивши Павла својом готовосћу и уверењем о томе подпомагању своме примио од Павла на ту цељ и Карађорђевићеве новце у 800 дук цес. које је Павле добио био преко Андрије Билотијевића настојника Карађорђевићевог. То Павлово казивање подкрепљено је и околностима што су такође доказате исгом пресудом : а) што је Павле доиста и добио новце од Карађорђевића преко Андрије Вилотијевића и раздавао их на то предузеће; б) што је сведочбом Милана Димитријевића из Смедерева и именовате Марице (која је испигана по кривици туженог Милана) доказато да је од Павла прошле јесени одлазио често у Смедерево; в) што је Павле то своје казивање потврдио туженом Лазару и у очи на суочењу са њим код ислеђујуће власти; и г) што је и осуђени Лазар Марић у испиту своме потврдио, да му је осуђени Павле још раније пре убиства казивао, да је дао једноме 800 дук. цес. у цељи овог њиховог предузећа. А таково околностно Павлово казивање судски већ утврђено, даје против туженог г. Лазара ближији основ по точки 4. § 123. крив. судска поступка, јер имаде сва она својсва означеиа у § 231. под а) нити се истом казивању према смислу овог закона може одрећи па ни умалити вредност доказно само с тога, што Павле на коначном претресу кривице Кара1)орђевићеве није потврдио и то своје казивање, јер судски је већ доказато да је Павле на претресу томе лагао у свему ономе, што је тада говорио противу истог свог ранијег казивања, и да је се он још из раније смишљао и спремао да га лажно покрене на претресу у намери, да за велику уцену тужену у корист своје Фа-

милије од Карађорђевића, извуче овога од казни и веће штеге; а кривица траженог Лазара, уплетена је у кривицу Карађорђевића због Карађорђевићевих повода, иа је Павле да би успео у смишљеном лажном порицању морао порећи и за туженог Лазара у ономе да му је дао Карађорђевићеве новце — премда на томе претресу није ни претресана кривица туженог Лазара што је опет Павле порекао изреком остало своје казивање о овоме, апрема оном својствама условљеним под а) у § 231. и неизискује се, да казивање једног саучесника које даје тек само основ подозрења, мора бити исказано и пред исљеђујућом власћу и на претресу , већ ил на једном ил на другом месту — што се потврђује и §§ 425., 127. и 161. — код којих је признање доказна вредност казивању једног саучесника и без коначног претреса. 2., Околности — што сљедују: а) што је сведочбом г. Петра Марковића писара среза левачког у окр}гу Јагодинском осведочено, да је тужени Лазар у 1862. години био на само у својој соби са Филипом Станковићем ; и та сведочба докнађена и самим признањем туженог г. Лазара — који потврђује, да се доиста састајао с Филином у своме обиталишту те године с пролећа, а казивањем коловође Павла осведочено , да је Карађорђевић имао с Павлом преговоре за преврат још од те године, казивањем Мајсторовића, осведочено, да је Филип баш те године добио од жене Карађорђевићеве 2000 дуката цес. за предузеће иреврата, а пресудом судском опет доказато , да је Филип доиста њихов саучесник у томе; на и без ових доказа онште већ дознато да је Филип и тада већ био противник ностојавше владе, — дакле тај састанак туженог с Филипом подозрив је. Ова подозривост нотврђује се и тиме, штоје сведочбом заклети сведока Милана Милојковића из Придворице аи казивањем осуђеногПавла осведочено да им је Филин казивао, да је у то баш време поклонио туженом Лазару једног коња с целим прибором у вредности преко 40 дуката цес. а тај поклон осведочава се и отуд, што и сам тужени г. Лазар признаје, да је примио тада од Филипа једног коња с ирибором а неможе да докаже, да га је купио и сведок речени г. Петар сведочи, да су тужени и Филип оном приликом кад их је застао са-

ме у обиталишту туженог, тек пред њим у један ма и одпочели и свршили назар о истоме коњу с прибором, без да је тужени и видио шта купује — дакле да је та њихова реч о куповини коња била тек привидна а поклон у цељи непоштеног сноразумлења Филипова с њиме, б) што је тужени Лазара као што сам признаје састајао се ирошле јесени и с Павлом Радовановићем на само у Павловом стану у Смедереву; а Павле је тада као коловођа у наведеноме злочинству врбовао друге и раздавао материална средства за исто, — дакле и овај састанак туженог с Павлом тајан је и подозрив. Околност ова подкрепљује се и сљедећим одношаима што тужени за исти његов састанак с Павлом наводи за узрок, да је то било по званичпој дужности правдајући се да му је ишао на позив те га тамо као болног саслушао о неком потврђењу пуномоћија, — а овамо сам признаје, да тада нити је учинио протоколарно саслушање о томе над Павлом нити узео од њега то иуномоћије на потврђење — као што изискује природа таковог позива његовог, — већ само га вели саслушао устмено, паје Павле носле подне послао то пуномоћије по другоме у начелство те овај извршио иогврђење; што нравдајући се да је морао тога ради тада Павлу ићи 7 признаје на другом месту, да нити је то позивање Павлово ишло редовно са знањем старешине који је тада био у меету нити га је етарешина на то иЗаслао. већ га је вели у подне, кад је из канцеларије ишао кући на ручак, позвао тужени Милаи са улице к Павлу; што правдајући се да је на тај Миланов позив отишао узгред к Павлу да неби вели носле подне морао из канцеларије ићи тамо. (Наетавиће ее.)

КОРЕСПОНДЕПЦИЈА.

Г. Т. II. у II. Учтиво вае молимо, да нам јавите, хоће ли тамошњи предбројницц и даље држати „Гласник." Господе Нредбројникс, који нам дугују, учтиво молимо, да евој дуг што пре намирити изволе. Док се не буду на ново нријавили, нреетаћемо еа шилаљем лцста.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Сопронова печатња у З.емуну.