Земунски гласник

зваље помокника окр. начелотва. У буни против кнеза Михајила 1842. године, коју је подигао Ву-чић, устао је и Мајсторовић против кнеза, па је био за то награђен од кнеза Александра са звањем начелника окр. Смедеревског. 1857. постаде чланом државног савета, а две године поздније побегао је заједно с кнезом ЛдеКсандром Турцима у град, а оданде у Цариград, где се до године 1862. бавио. Отуд се вратио у своју земљу. 2. Милан Ракичић-Петровић, рођен у Крушевцу, 38 година стар и удовац је. Био је питомац раскнеза Карађорђевића, код -кога је у конаку и становао, док је београдску гимназију до трећег разреда учио. У Смедереву, куд се одеелио и неко је време ту трговину водио. 3. Димитрије Кузмановић, рођен у Смедереву, 45 година стар. Исти је ожењен, а био је некад трговац. 4. Лазар Милојевић, стар 46 година, ожењен, који се родио у селу Калудри окр. Јагодинског. Изучио је само основне школе и прву годину богословију у Београду. У побуни Вучићевој год. 1842. напустио је школу ступивши у државну службу, у којој је дошао до среског начелника. 5. Драгиша Станојевић, 24 године етар, родом из Београда, син је Јеремије Станојевића бившег саветпика. По свршеним правним наукама на страни, где је докторат права положио , постављен је лане за суилента велике школе. 6. Коста Антоновић, рођен у селу Жупањевцу у округу Јагодинском, стар је 47 година. Изучивши оеновне школе био је учигељ до 1837. По том ступио је у ВОЈСКЈ г и год. 1842. иостане ОФициром, а 1855. каиетаном најпре у војсци , после среским. Две године поздније беше наименоват за помоћника окр. начелства, но године 1861. био је опет срески капетан. Комиромитован у заверничком процесу 1864. беше одпуштен из државне службе, но раскнез Александар узе га потом за свога настојника у Тополи. 7. Станко Здравковић, родом из Пожаревца, 49 година стар, ожењен. Истијебио иоследње време гостионичар у гостионици код „круне." 8. Стеван Вучићевић, син познатог Томе Вучића Перигаића, родом из Крагујевца, 48 година стар, ожењен. Године 1842. постао је среским начелником, но после четири године, оставио је државну службу, те живео као приватан ч-ввек. 1862. го-

дине беше због Лажне облигације осуђен на робију. Из ове њихове карактеристике јасно је дакле двоје: Пр љав карактер код свију и у приватном и у јавном животу. Неодсудна навика не зло. Као што далеко цело досадашње ислеђење показује, — сва досадашња истрага даје аутентично уверење, да наведено издајство нема ни најмање популарности ни у једном реДУ нашега грађанства; политичности евију досадашњих криваца и по моралној страни те њихове злочине радње оно је и зачето и развијенО само у кругу Фамилије Карађорђевићеве и у кругу његових слугу неваљалих себичњака и безкућника, а у целом скупу самих изрода — код којих увек бијаше презрено благостање своје земље — јер чувство патриотизма — чувство поштовања реда и закона небеше код њих никад ни зачето. — Колико их је год, ни код једног још непађе се у овоме делу ништа баш опште и никаково човечанско призрење — што би се бар са којегод моралне стране дало правдати. Овакови карактери достојни су само онога — кога они хтедоше довести на српски престо мучким убиством кнеза Михајила, нимало нас у томе не зачувају о себи. Ал та баш њихова крајња већ поквареност и разуздана дрзкост изазвавши опште чувство гнушања, изазивље уједно и опште правично изчекиваии, да ни један од њих неизбегне заслужену казну — јер то изискује и природна и положителна правда, то изискују и човечански одношаји целога друштва, то највише изискује и сам опстанак ове земље и њено благостање — што гаониједнако подривају. А са ових призрења сљедује , да треба и далеко озбиљније ценити и њихове кривице и све доказе — што их већ и сувише терете. На ранијем суђењу кривице првашњих кривица у делу овоме, већ је опредељено наведеном судском пресудом: а) Да су сва — у почетку ове тужбе небројана кажњива дела као: предуееће заубијство владајућег кнеза. предузеће за насилни преврат, убијство г-ђе Анке, а покушај убијства г-ђице Катарине, г. Гарашанина и послужитеља Димитрија, злочинства, — која долазе у одредбу казни и то оба предузећа под § 87. а) и б) , а остада под § 155. с

погледом на §§ 41., 42. и 44, кри1?2 законика; б) да сва наведена дела сачињавају реалан стицај више злочинства, за које се има да одреди казна ирема пропису § 69. под е) крив, законика; в) да помагање саучесника у овоме злочинству према другој точци § 46. крив. законика садрже карактер саучесћа, и дајето саучесће по особеној природи овог злочинства такова значаја, да у кривичности спада и први одељ к § 47. истог законика; и г) да су сва побројана злочинства криви и еаучесници као и главни кривци — што сви тн елучајеви долазе од главног злочинства у нредузећу за наеилни преврат •— § 228, крив. судска поетупка. По томе дакле и кривице туженог Мајсторовића, Мидана Ракичића т Димитрија Кузмановића, Лазара Милојевића и Драгише Станојевића као саучесника свију побројених злочинства долазе под наведена определења судска и у оцени дела и у мери казни. А кривице оетале тројице тужеиих ио имену: Косте Антоновића, Станка Здравковића и Стевана Бучићева долазе у казни под § 51, крив. законика. (НаетавЈгћ.е- ееЈ)

СМЕСИЦЕ. — Код бечког тргов. еуда води се сада интересантна парница. Летос је продао један економ неком трговцу сав свој род од меља по 15 Фор. ни/ке од цене, која ће бити центи меља у време жетве, и примио је а конто тог закључка 10 хиљада Форипата. Но ове године је мељ тако добро родио , да је сада оној сорти меља, коју је речепи економ трговцу продао, цена само 11 ФОрината. По контракту дакле требао би он не еамо бадава да трговцу да погођени мељ , него још уз то 4 Форинте од центе. Леиа трговина! — У Паризу умрдо је ту скоро два чувена човека. Један је сдавни композитер Росини, други богати Јеврејин Јаков Ротшидд. За овога говоре, да је оставио две хиљаде мидиона Франака имања, које насљеде његова три сина. У Швајцерској пак умро је чувени тадијански р е п у б д и к а н а ц М а ц и н и.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Сопронова печатња у Земуну.