Земунски гласник

У Земупу, 8. Декембра 1868.

ЗЕМУНСКИ

Земукскн ГлаЛВик и %ази НедеЉоМ у јутру. Цена му је годишњаб форинтиу банкнотама ваједпо епоштарипом или дооЧављањему кућу. За предбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске поштарипе, коју предбројници сами имају плаћати.

Број 6.

Нредплату на Земунски ГласнИк прима изАустрије Сопронова печатња у Земуну, нз Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Београду. Предбројници из Босне, Херцеговине и СтареСрбије предбројв се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Беа новаца никакве се нс уважавају наручбине.

О »грсустројењу онштписког б<1{иннк<»г закопа у В^ранпцп. Од М. Ивића. " ч Ови чланци посвећени су варошким општинама у Граници и мислимо, д а важност овог предмета не можемо боље назначити, већ кад наведемо речи министарског савета од 3. (15.) Марта 1849. године , с којим је Његово Величанство умољсно, да привремени закон о Јређеи>у општина издати благоизволи, и које овако гласи: „Прва и најважиија заднћа при устројењу дршавних одношаја ове царевине јест устрТ )|ен>е општина. Државеи устав почива на општинском уставу. Исто тако може се преустројење државне управе само на темељу на ново устројени.ч општина произвести; јер је не обходпо нужно, да се онај део извршујућих органа, који је са општинеким животом не р а з л у ч н о скопчан, на општинске органе преиесс." Још навађамо први параграФ највишем потврђењу поднешеног закона, који гласи : „Темељ слободне државе јест слободна општина." Томе додајемо , да је добро уређена општипа прва и битна подлога сваке државе, којој је цељ благостање свпјих држављана. Није нужно доказивати, да за општкне у Граници издани закон својој цели не одговара. Тог је мњења и наше варопЈКО заступништво, кадје ч спојој седници 24. Октобра о. г. .чакључило, да се не само иословни ред за онштинско веће изради, већ да се и недостаци реченог закона извиде, и с молбом за преиначење исти\ војном министарству ноднесу. Али како што се у нас општински аакључци ретко кад уважавају и извршују, тако пи ово закључење дослд се точно извршило није, јер не гдедећи на ствар у нас се обично

на то пази, да се облик изглади. Уместо да се недостагци законски проуче и уклоне, ми пословни ред за општинске седнице израђујемо, као да је отуда највећа вајда, кад се ми у општинском већу преко ситница свађамо. А то је она права беда , због које не можемо напред да корачамо. Нека буде наша брига, да бол.и опнггински закон получимо, а што се пословног реда тиче , о томе иоглавито председник има бригу водити. Тиме нехтедосмо рећи да је пословни ред излишан, али ипак смо тог мњења, да и најбољи нословни ред неДостатке закона уклонити неможе, Пре него што пређемо на само разматрање општинског закона, морамо још једну приметити. У ово прелазно доба, где се сваки дан ново што рађа, можемо се и ми надати, да ће пресветли наш цар и Граници она права повратити, које друге аустријске земље већ уживају. Опда ће следователпо сви закони, дакле и општински, па дотичном сабору решени бити. Но док то не буде, можемо само наоснову постојећег закона за бољим устројством наших општина теисити. Нај поглавитији недостатак реченог закона налазимо у томе, штоје делокруг општинског заступништва врло ограничен, пак с тога и јесу решења гвегова скоро сваки нут вишем потврђењу подвргнута. Други важан недостатак је тај. што је уплив местних власти неограничен тако, да нема ни једно решење општинско важности, ако не би било сугласно с мнењем местне власти. То, иа п из узрока тога пгго и само маловажна права општинског заступништва нису точно изложена у закону, иовод су , да варошка власт прекомеран уплив себи усваја. Ово су недостатци, које би ваљало најпре уклонити , ако желимо да у нашој кући н а ш а р е ч в а ж и.

Оваква права, истина. могла би с почетка по општину неповољне појаве имати, јер досад под туторством налазећи се не имадосмо прилике, да се у упражњавању таквих извежбамо. Но онај , који хоће да плива, мора се најпре води поверити, при свем том, што је вода по себи опаспа. Па у самоме закону означена су сретства, којим се злоупотреблењу тих ирава доскочити може. Та влади принадлежи врховни надзор над општинским радом, а у Граници постоји за владу јопг и то сретство, што смо при избору наших градоначелника, који су по закону чланови варошког заступништва, на војни сталеж ограничени. Даљи недостатак закона је тај, што је број варошких заступника посве велики. И ако ми ово са обзиром на варошке општине иишемо, у којима још по највише интелигенције у становника има , то ипак морамо на жалост допустити, да је ту мало те свесне интелигенције, која би хтела своје време и знање у корист општине иосветити. Наша варош, која ни пуних десет хиљада житеља не броји, има тридесет и два заступника, од којих при сваком већању бар две трећине треба да присуствују. То је одвећ велик број, пак зато и бива, да ретко кад пропиеани број варошких заступника на већање долази.*)

*) Ми неби били за то , да се тај број варошких заступника смањује, особпто не донде док се онн још позивају и на вршење других дужности, н. п. као приседници при кривичним испитима, при полмцајшш расиравама и на суђење примирителног суда. Но тог би били мнења , да се проиисани број при закључцима општинског већа спусти на четвртину или бар трећииу, т. ј. на осам или једаиаест гласова. То би можда иатерало општинаре, да доалзе на већањс, кад знају, да и мањи број евојих другова могу решавати. Уредништво. (Наставиће се.)