Земунски гласник

Нрнлог ..ЗоЛунеком Гласнику" ороју 11.

Одговор г. М;1Ј0{) Дори иа његолу „одГфгшу." Г.Уредни^е! ИиујЈући мој доиис о седници црквенс општине од 28. пр. м. и који је у 9. броју овога листа улампан, нисам ни помислити могао, да ћу га кад бранити морати и доказивати истину моји речи. Но сад видим да сам се у свом рачу-ну љуто ггреварио! Добивши 10. број вашега листа наиђем на „одбрану Мајор Иере." Ја држим, да с пунив!, нра$с>м могу . ,р,д вас захтевати, да и мој одговор на „одбрану Мајор Пере" у ваш лист примите, в( ћ и због тога, што г. Мајор Псра у његовој одбраии против моје особе изражаје употрсбљава и у штилу ншпе , који се оправдати неда, свс да сам ја њега хотимице увредити хтео , пак дал>е и зато , да неби остали читалачки хвет помисли -0, да дописи у вашем листу ни су на истини основани , и да ттше ваш лист , који је себи лепо име код нашег народа стекао , и даље у добром гласу одржите. Да иређем сад на саму ,,одбрану Мајор Нере." Г. Мајор Перо! Пре него што сам у 10. броју „Гласника" читао вашу одбрану, чуо сам од више њих којима сте је ви на „сјајници, односно даћи" читали , да је то ремек ,,одбране" , но истину да вам кажем, кад сам је прочитао , слатко сам се насмејао и сетио се на ону пословицу, која гласи овако : ,,Тресусе планине, родио се миш", и дуго сам се иремишљао да ли да вам на њу одговорим или не, ио напослетку смислим да вам одговорим и то из ова дча узрока, прво : да сачувам достојанство овом листу, а друго да немисле и иеговоре ваши „пријатељи", ала га (т. ј. мене) утуче г. Мајор Пера са својом ,,одбраном." Ја иећу веровати „злобним људима" који но вароши говоре , да вам је написао одбрану „човек од с.труке" (које?) и да сте се ви иод њу иодписали , ја ћу држати да сте је ви сами паписали, а да ју је после други само на чисто преписао. Ви г. Мајор Перо у иочетку ваше одбране рекосте за мене: „да сте мислили , да ће те се сахранити од отровиог перета свеоиштег нападача" и кад сте имал.и милост ово рећи , требалисте то онда и доказати , да је- моје перо „отровно" и да сам ја „свеопшти нападач;" јер само рећи штогод , а небити у стању то и доказати , то ништа није од тога лакше и немојте мислити , да је данашњим даном наш свет тако безазлсн , да верује свашта штогод ко каже , на особито још ако што „какав велики господин" каже, да тада није нуждно доказати оно, што је рекао. Докажите темељно г. Мајор Перо, да је моје перо „отровно" и да сам ја „свеопшти нападач," и док то недокажете, ви с опроштењем — — . Даље велите „да је и вас постигла она иста судба, којој толики и толики иоштени људи подлећи мораше." Ја вас г. Мајор Перо питам јавно: који су то поштени људи?Што их неименовасте? Мени се чиии да ви чудаи иојам имате о ,,поштеним људима." Што велите „да иисам правац погодио и да га и до сад нисам иогађао" иитам вас, да ли би погођен био правац, да сам у свом допису рекао :. народе , ми треба да будемо благодарни г. Мајор Пери , што се он обратио на ону власт, која но цареком решкрипту истина нема утицати у наше црквено ~ школске ствари , јер он се 18-18. годрше јуначан показао , а кад. нисам тако већ овако рекао: „а зар и он да се шгђе међу оиима, који хоћеју силом да увуку ону власт да се утиче у наше црквено-школскс ствари, тсоја на то нема- права по царском решкрипту! Заиста ово се неби од њега надали" онда наравно, да за „вас" нисам погодио правац. Ио знајте, да те речи нису само моје лично мнење , већ да је тако исто цело свестно становншптзо о вашем поступку онако мислило иговорило. А што велите „да сам и ја из познате дупље излетио" то се прво свечано ограђујем, што ви држите, да ја немам свога сопствеиога уверења, већ да сам за љубав „нечију" наиисао оиај мој допис.

Ја г. Мајор Церо , одкако себе познајем, што год радим, радим из сопственог уверења, но кад би хтео вређати, видио би наш свет , ко је од нас двојице излети.о из „дунље" и то још из онаке, коју ми сви познајемо. Даље бисте тако добри и „просто ми одговористе , да ја с опроштењем — —, да сте се ви за г. Пајићем повели." Ви дакле или држите себе, за нешто већег од г. Пајића или недржите га за достојног, да се ви за њим поводите. Да ли једно или друго мислисте незнам , тек то знам, да вам г. Пајић иа том комплименату неће благодаран бити, који себе држи за најпаметнијег у овој вароши. Још и 1Ј.> други пут рекоете: да је с опроштењем — — , да сте ви телеграФирали генералкоманди, већ да ете се ви само жа.лили г. Градоначоллику, а он да је даље нословао," с тим хтедосте дакле скппути са себе сумњу, као да сте се ви на геиерал-команду, као по царском решкрипту нснадлсжну власт у црквено-шКолским стварима обратили, а после неколико реди рекосте : „да вам неможе нико замерити , што сте своје право , као стари војник пре од сабље, нежели од камилавке тражили." Видите дакле, како сте се сами својим сопственим речима утукли и сами признали оно, шт(-к'.из почетка нехтедосте признати,.. Та.ја г. Мајор Перо у свом допису ниеам ништа друго ни рекао о вами, доли само то , да по царском решкрипту има конзисторија расправљати црквено-школскоопштинске ствари , а не „сабља ," ви се хтедосте својом „одбраном" оправдати, да нисте самоуправу оиштипе повредили , а кад оио , ви напослетку и сами иризнас/ге , да сте се „сабљи" а не „камилавки" обратили. Ви с тиме још и то јавно иосведочиете да нисте ии прочитали потвр1)ена саборска закључења, јер да сте их прочитали морали би наићи на II. Б. §§.21., 32. и 33. В. § 52. Г. §§ 53., 57., 58., 60., 61. и 62. Д. § 65. Е. § 68. IV. А. § 10. а), који параграФи иеговоре о „сабљи" него о „конзисторији", а напостетку и то јавно иосведочисте, да незнате да се конзисторија није ии досад' састајапа- аи- сал!:и± ,,камил;1ккн'' 7 а ии у будуће неће се само из њих састојати. Ја вас само нитам, зар нестоји у потврђеним саборским закључењима, да је прва инштанција црквена скупштина а друга конзисторија, н зар је то донуштено , да сваки по свом ћсФу ради а да се немора по закону владати. Чудновати би био појам, да један од „сабље", а други од „камилавке" своје правотражи! Мој господин Мајор Псро , што је ингга човеку „нрече" ал мора другчије радити, него што би он хтео. Што пак велите „да сам ја и мени подобни криви, што је аутономија оскрњављена" то стављам прво, ово иитање нашем читалачком свету: да ли су они оскрнавили аутономију оиштинску, који су толико нути јакио рекли : „ми недржимо да је наш рад безгреиган, али који држи да му је оиштина узкратила ираво које му припада, тај нека за 8 дана рекламира код г. нредседиика оиштиие, или је иак они оскрнаваше који држаше да им је онштина узкратила право, па нехтедоше га рекламирати код г. нредседника општине нити се хтедоше на конзиеторију као надлежну влает обратити, већ дочекаше последњи дан определен за рекламацију , и потужише се генералкоманди? Ко је дагсле оскриавијо аутономију онштине, ми, или они, који ево јавно изрекоше: „нама је иреча „сабља" од „камилавке"? Икоје дозрео за самоуправу, ми, или они? Још да ^ас запјн г. Мајор Перо, кад ви рекосте да вам је преча „сабља" од „камилавке", како се могосте на оне две Фамозне молбенице зарад цр||веног појаса потписати? Да ли одоше оне молбенице „сабљи" или „камилавки" ? Што даље мислите г. Мајор Перо, „да смо ми толике људе ни криве ни дужне лишили права њиховог" то вам велим, да их нисмо ми лишили него закон, а ви знате шта је закон и ви као ц. к. Мајор, нисте требали тако што ни рећи јавно. Јер кад ч. конзисторија у свом допису иа г. председ-

ника од 11. де. између осталог всли; ииају се ире свега новн органн мјестни црквени ошнтнна но нронису хваљеног решкринта од 10. 4у. 18(>§. иаабраги и кад конзисторија нерече, да § 13. за овај мах нема важности, онда мислимо да нико онштини неможе пребацити да је криво толковала § 13. Нека сутра до5је од частне конзисторије, да за први овај мах нема важиости § 13. па ће општина верујте то и уважити, али док се то некаже, то неможе општини нико замерити што се опаусвомраду држала § 13. Ви г. Мајор Перо, ако мислите да вам је ускраћено ираво, ви сте га требали код г. председника рекламирати, као што и други радише, а не обраћити се на генералкоманду, а општину презирати. Јер о вашем поступку неможе се друго мислити, доли, или да сте мислили, да ће вам општина иа ноге доћи, и иитати вас, да ли је исрина пгго се ио вароши говори, да и ви на ваше име имате једну кућу у горњој варопги и да им .те дакле право бирања, или, да сте држали, чекај општино, показаћу ја теби кога си изоставила. Но да није ни једно ни друго лепо, мислим да ће сваки увидити. Шта даље напомеиусте „распре", то вас јавно 2. Мајор Перо нитам, које узрок распраЈ^ма? Запитајте и најмање дсте у Земуну, дали смо „ми," илјт они, с којима сте у очи иове године били на „сјајници одиосно даћи," и који све и сва раде, да и вас у своје коло увуку. А што велите: „да би ми хтели доказати да ми нисмо зрели за самоуправу, кад у призрење и т. д. истииу да вам кажем г. Мајор Перо , ја се немогу начудити, како сте онај отсек у вагаој одбрани могли на јавност изнети. Јер можели веће противиости бити, иего рећи: „истина § 13. из>кључује жене од избориог реда, ал и незакраћуј.е да их њихови мужеви заступати несмеду," а ко каже да им безусловио даје. то право? Докажите нам то из иотврђених саб. закључења и питам вас г. Мајор Перо, дали оно што важи у грађанском закоштку , мора све важиТи и у закону о устројењу цр кве ие он штине. А што велите: „да из поступка мора човек иа неповољиу мисао доћи, да ми идемо на то, да све с пута уклонимо како би могли по мутној води ловити ," нрво вам велим : да ви с тиме хтедостеоиима који су тако сретни, те им т|е-не на своје име имају иреписата добра, неку важност дати, и као да се општина боји ти људи, да само они недођу у општину, но знајте, да нису за општину ти тако страшни људи, општина се држала доеледности , а на личности није гледала , и то јој нико неможе пребацити. Издата листа о томе најбоље еведочи. У шој су имепа само оних, који по § 13. могу имати прлчо бирања. Но које долазио у седнице црквене опш^не, тај је могао увидити (а и из „Гласника") ко се оо дичности заузимао, и по кандидатима за скуиштинаре ^ашим и кандидатима ваших „пријатеља" види се к^ имао намеру по мугној води ловити. Што велите г. Мајор Иеро „давам је општин«. требала бар толико права дати, колико вашем слуги Л. Р. и баштоваиу С. С." то вас питам': можетели ви захтевати и јели смела управо општина за л>у бав вашу нрекорачити свој закључак? Ја вас даље питам: можели се догодити , да једаи човек, који има имања 100.000 Фор. па случајно није опредељен црквено-школски прилог за једну годину изплатио, а с иочетком доидуће године буду избори, или ако нема више од 23 године, можели томе жао оити што с.е случајно може догодити да његов слуга и баштован могу бити бирачи, а он неможе? Ја мислим да ие може. Видите дакле да није никакво чудо, ако се догоди, да газда нема. а слуга његов има право бирања. Наиослетку гато велите^„да досадЗод какве клике нисте награде тражили" питам јели то лепо од вас назвати скоро све чланове црквене општине, због тога гато вас немогоше по свом закључку ста^