Земунски гласник

108

још и дан данас срцем вашим влада оио чувство пооожности. које је владало код нашег народа, кад је ирвог свог архиепиекопа Саву међу светите.ве уврстио и врозвао га својим иросветитељем; и ову леиу прилику неби требао проиустити, а да вам неизлоЈким живот нашег народног светител>а, живот сав од саме честитости, испуњем најузвишенијим одупЈевљењем за благо и просвету свога народа, жизот од неисказане важности за повестницу и развитак српског народа. Но имали и једног између вас, који незна за живот његов? Ја држим да нема, јер досад сваке године у данашњи дан више сте пути имали прилике чути га, а и јутрос сте га у школској дворани могли чути, и због тога нећу о њему ни говори, али немогу пропустити, а да вам неразложим негову племениту тежњу , коју је он од чеети достигао и извршио, и због које се и нрославио, те докле је год српског народа, слава ће му се све вшпе и више узносити. Знамо да евети Оава беше најмлађи син Стевана Немања, који је во.вом божијом и храбром мишицом српског народа народ свој у целииу саставио и самосталност његову основао, и због тога га Наш народ и назива творцем некадање снажне српске дрисаве и српске славе. Немапићи у ошпте скоро сви играју велику и важну ролу у српској новестници. Под њима наш народ доијиви највећу спагу и славу. Душан својим победама истина да је прославији српски народ, ио кад се запитамо, дали цар Душан или св. Оава себи лепи споменик основа, и ко од њих двојице има већих заслуга код нашег народа, хтели не хтели, морамо рећи св. Сава, а то за, што њива, коју он обделаваше небеше обична зем.ва но духовна. У оно време, када он постаде сриским архиеписконом, у то се време показаше са свију страна лажЛ ј Иви учите.ви у нашем народу, који свакојаким начином гледаше, да одврате наш народ од православне вере, знајући добро, да кад једном напусти своју веру, де ће после и језик свој напустити и наиослетку се у други наро^ претопити. Но он чим ностаде срнским архиегшскопом, нрри му посао беше, да нравославну веру, која још небеше чврстог теме.ва уватила, у живот свога парода тако утка, да она буде за сва времена главна нокретна сила у сви-

ма околностима његовог дсивота. Ово беше заиста велики задатак, ког се могао само тако велики и одважан дух, као што св. Саве беше подухватити, да га у оно време, када он живише еретно реши. И он ма да добро знађаше на какве ће разне невоље и незгоде наићи, ипак га од евоје намере није ништа могло заплашити, и што је наумијо, то је и почео и слободним духом ишао је на сусрет свакој невољи, која му сметаше. Обогаћен са чистом науком евапђелском, иокој )авао је ум свога народа иослушању праве вере, уливао у сј >це народа чисту љубав хришћанску, изводио вољу народа на онај правац, којим се човечанство божанству ириближује и схватио је нраву и истиниту нолзу свога народа и то не себичну и нривремену, већ вечну и због тога га је наш народ и уврстио међу светител.е. Српска царевина што беше нод Душаном тако снажна, за мало траја. Уиутрашњи немири, раздори себичних и властољубивих великаша и извањска непријатељска сила обори престо Неманића, а са падом Неманића паде и сриска слава. Српски народ потнада нод туЈ) јарам, слободап Србин поста туђип робом и од својих царева и краљева ништа му друго неоста, доли манастири Хиландар, Отуденица, Дечани, Равапица, Ђурђеви Стубови и Манасија и ово су живи сведоци, али не зема.Ђске силе негдаппвих српских царева и кра.вева, него спасоносне идеје и безсмртпи трудова светог Саве, у којима је наш народ и онда, кад су најгрозпије стреле на иравославну веру и па народност његову са свију страпе летиле, сачувао до данашњег дана своју нравославну веру и своју народност и које немогоше никаква сила, никаква обећања, која се са евију страна чинише, пикакве муке, које наш народ зарад њих претрнити мораде, искоренити, нити ће их ко искоренити, док иједног Србина на земљи буде! Та гпта је Србе друго доли православна вера одржала, те и данас као иарод. постојимо! Православна је вера епасла „пегда ионоспу'' а сада „тужиу" Боспу и Херцеговину, те после 500 годишњег тешког робовања и мучења и до дапас тамо браћа наша, ако и пе сви, а оно већа чест, сачуваше језик и веру своју. ЛЗера православпа ]>азбукти огањ пре 50 година, те Србија носта

слободна, као што ју данашњим даиом видимо. Црна гора, што беше негда алем камен у српској круни, оста једина, која се одржа независтна од Турака после иада косовскога и 500 год. проливаше крв, ради „свете вере иравославне" и браћа наша Црногорци знају добро, да је боље славно иогинути, него веру своју напустити. */ 13ера православна тако је снажне и чврсте карактере у нашем народу произвеле, и то како код мушких тако и код женских, што ћемо заман код других народа тражити, и да увидите истину моји речи, навешћу вам само два примера. Јакшић Отеиан, допаднувши турског робства, није се дао никаквим обећан.има, ни претњама, на ни кад му даваше везирство над више зема.ва, нити тешким затвором приволети, да веру своју промене, него слободно Султану и пашама говораше: Нигда вам со иећу иотурчити Ни одрсћи од крста својсга Ни христову вјеру похулити Да ме сједиеш у твоје столове Да ми нодаш благо од свијета Но аа вјеру хоћу иогинути. Пријезда војвода бијући се са Турцима види на послетку да ће насти у ропство њихово, тсг иолије и својевољно смрт иретриити, па нита своју вјерну љубу, шта ће она после њега радити , а она му одговори: Волим с тобом частно погинути Нећу своју веру изгубити И частнога крста ногазити. Оваких иримера код наших старих може се више наћи; други народи, да су оне муке, што наш народ за своју веру претрпити мораде, иретриили, зацело да би ју нроменули. Но код нашег иарода од вајкадаје највећа клетва на оном, који будимо драго ма из ког узрока веру своју нромене. (Свршиће се.)

НОЗБШ НА ИРЕТНЛАТУ. Претплата на „Зем. Гласник" од 1. Јануара 1869. стане до копца Марта на ф . 1.25 „ „ Јуна ., „ 2.50 „ „ Децембра „ 5.за ('[)бију је тромееечна цепа 15 гр.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон

Соиропова печатња у Земуну.