Земунски гласник

У Земупу, 9. Фебр.уара 1869.

Земунски Гласник изла8и Недељом у јутру. Цена му је годишња 5 фо - Предплату на Зсмунски Гласник прима изАустрије Сопронова печатља ринти у банкнотама заједно споштарином или достављањему КЈ-ћу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 15. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код унраве вилајетске печатње у Сарајеву. Бев поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

Једно важно шггање но иас.

Још дане, када се озбил>но повела реч по новинама о грађењу жељезница у Турској, чуло се за неку комбинацију, ио којој би се Србија мимоишла са главном пругом цариградском. Ми смо тада као и дан данас сматрали тај глас за ништа др.уго, него за неки маневар нодузимача, с којим ови хтедоше дејствовати на српску владу, како би боље услове ностићи могли. Тада као дан данашњи мислимо, да при грађењу жељезнице, које ће да свеже европски исток сазападом, мора се узети обзир на наш геограФични положај и на друге околности, које су поглавито меродавне у таквим стварима. Од неколико дана опет је та комбинација предмет дневнога реда у аустријским листовима. Они донесоше вест, да је у Бечу у том смислу већ п уговор између аустријских новчаних завода и турских повереника закључен. По њему повући ће се пруга из Бугарске на Скопље и Нови Пазар, па на Сарајево и оданде до савске обале код Брода или Градишке. На аустријској страни скопчала би се линија са жељезницом код Сиска. Босна би дакле по том плану била тако сретна, да се најважнија светска жељезница кроз њу повуче, и то на штету Србије и нашу, који једино од источне жељезнице очекујемо бол>у будућност за нашу варош. Сиетска трговина већ једанпут је узела пут кроз Босну. То је било с ночетка овога века, кад је силни завладаоц Наполеоп до обале Саве и У не своје царство распростро. Тада је сиа источна трговина оним иутем ипЈла, и још има старих сарајлија, који памте силне караване, који носише робу за Немачку и из Немачке. Многи Французи и Грци

настанише се тада пшедиционске трговине ради у Сарајеву , у пркос турскоме зулуму и опасности куге. Повод овоме посматрању даде чланак један, који донесоше пре неки дан бечке новине „ЦукунФт" н који по „Јединству" овако гласи: „Испрва се говорило о двема трасама, т. ј. или би се ишло од Цариграда преко Адријанопоља на Базијаш, на крајњу тачку данашње француске државне пруге, дакле кроз Србију и Угарску, или од Адријанопоља јужније у Босну натврдињу Брод у војничкој Граници, па одатле преко Сиска кроз Хрватску у Беч. Као што смо дознали из поуздана извора, прву су трасу напустили сасвим, па су примили ову линију : Цариград. Адријанопољ, Филипопољ, Татар-Пазарџик, Скопље, Нови Пазар, Сарајево, Брод, Сисак. Осим тога повући ће се једно крило десно у Варну , лево у Енос и од Скопља јужно на Солун. Дужина ће тих пруга износити оволико у километрима: Цариград-Брод 1374, Адријанопољ-Варна 293 , Адријанонопољ-Енос 150, Скопље-Солун 200, свега 2013 километра (2,013.000 метара). Прво ће се иравити главна линија, а доцније крилне пруге; за ирву ће се издати номинални капитал од 412 у. 2 милиона Франака, а за цело предузеће 604 мил. франака. То није наравно готов уложен канитал , већ акције и приоритети, који су на берзи обично иснод номиналне вредности и који се продају онда на леп начин и с вал^аним добитом. Турска влада осигурава осам нроцената интереса на уложени капитал од 300.000 франака од километра, даклеио нашем течају 10,000.000 гр. од миље, — а то је грдна сума у турској земљи. Свршени су савршено преговори прошле недеље и Француски су агенти отишли већ из Беча. Ту је био

г. Сермеши за СгеЈЛ Гопсјег и његов ортак у Паризу г. Лорије за отоманску банку и 8ос1е(е §епега1е у Цариграду и њихови учесници. Из Беча били су на преговору и заступали су Аустрију: за кредитни завод директори Хорнбостел и Мајрау, па онда барон Водијанер , АлтграФ Салм, Луји Хабер и банкер Камендо. Стално су се обвезали да граде само главну линију; а биће у радњи аустријске куће са 62, Цариградлије са 33 и неколико енглески спекуланта са 5 п / и . Што се тнче положаја Србије к овој свари , српска влада не може ни попгго мирно гледати како је искључују тако из европског саобраћаја; напротив треба очекивати, да ће господа намесници , међу којима се особито г. Блазнавац опширно занимао овим приликама, све учинити , да униште тај предлог , који грози Финансијском опстанку земље. Ту треба најодрешеније енергије, јер је говор .овде о народно-економном упропашћењу земље." На то примећује „Јединство," да српски интереси имају моћна савезиика у Француском жел.езничком друштву, па ће им бити на руци и англо-угарска банка, јер је турскоаустријским плаиом осујећен и њихов предлог, да се повуче пруга између Пеште и Земуна преко Н. Сада. Нама се пак види, као што рекосмо, да је сав тај план прости маневар од стране концесионара, који хоће тиме друго што да ностигну. Иетина, има и таквих иримера, да се кад и кад природни правацжељезнице губи из вида, било из Фаличне комбинације, било из других маловажних узрока; али се уздамо у нашу и срнску владу, да ће знати томе на нут стати, ако би се хтело из политичног антагонизма и пустог тујжофилства нама и целоме нашем завичају сваки изглед на будућност одузети.