Земунски гласник

164

ро објави програм, који је још даље ишао него Донелов, јер он народ позиваше, да позове уставодавну скупштину. Овај програм био јекао и застава револуције. Ова реводуција испрва је имала задаћу да обори постојећу управу и да допесе устав, али је посде ишла да сасвим сруши династију и да подигне републику. После неколико победа дође Донел са својом непобедиом војском у Мадрид а наскоро затим и Еспартеро. Присуство ова два омиљена мужа учини те народ прогна Христину у Португалију са губитком права на своја добра. Еспартеро и његови саветодавци прогресисте били су господари положаја; али им је недостајала решителност, те опет постану оруђе у рукама Модерадоваца, од којих не могоше да се отресу. Ова околност спасе престо и династију. Јер у пркос што се угушивао републикански покрет, министарство од либералне уније, коме је победнички херцог претседавао, учини да се уставодавни сабор скупи, и да се гарда што је 1844. отпуштена наоружа. Скупштипа се скупи 8. новембра и одлучи ово:: „Шпанија је уставна монархија насљедна у породици Изабеле Бурбонске и њених законитих потомака, по вољи народа." Тако се опет суверенство на народ пренесе, јер је народ шпански могао да бира владу каква се њему доггада. Од осталих одлука скупштинских знатније су : закон о гвозденом путу, о телеграФским линијама, установа „црквенских добара" т. ј. да се продаду сва црКвенека манастирска ошптинска и правитељствена добра која никаких прихода држави не доносе. Још се тамо вели: „катодичка је вера : ве]>а државе, али нико несме због вере да се гони." На жалост ова се устагтова доцније не изврши. Две године се посланици у сабору борише речима, па најпосле изађе апсолутна монархија из парламента као победница, и са црквом започне дело ндзадњаштва. Народне вође се поватају. Одонел остане у Мадриду на врху управе, Еспартеро се повуче. Донел нит је био прогресиста нити Модерадавац па опет са Нарвајецом сдожи се у јеДну партају. Но све политичке извојеваности преминуде су као парне слике. Взк у августу поче се министарска криза. Иошто види двор да се у Нарвајецу преварио наново га збаци. Ново министарство, у коме Мон и Армеро беху, најзнатније дичности

изађе са програмом који је скроз и и кроз диберадан био,-и који би потребама сувремености одговарао. Ади овај програм због вдаде није могао да опстане, и министарство се не измени под управом Истурица. Народној скупштини ни мадо се није допадало ово назови - министарство и ночне спремати нову кризу. Зато наново позову Донела да предводи „либерадну унију" која се из Модерадоваца и прогресиста склоиида. Ново-католич1,а странка беше потчињена и измакне се на дуже време са светске позорнице. Беше настало- крајње доба да се така влада створи, која би све партаје, иоцепане котеријом, уједно саставила, измирила, утишала политичке страсти и с тиме земљи мир набавида. Од г. 1834.-1858. чинио се све нов избор у сабору који је министарство мењао па се морамо да чудимо да се у тој периоди од 24 године изменише 529 министара! На ј ош се већма дивити морамо кад помислимо да ии једна промена бида није да се готово цео персонад чиновпички не поремети. Једни су остајали без определења други још млади у пеизији, на што бијошдржаву могли да слу/ке они беспосдени и узалуд једу народно бдаго. Донедово министарство најдуже је трајало 1858.-1862. а што је тако дуго заоетало нема се захвалити томе што су се велике реФорме у либералноме смисду учиниде, јер Донед није био бог зна каки политички ђеније, него само с тога што су н.ега крал.евци сматрали да је он друштвено стање у ред довео , а диберадци даје преставничку систему ноновио. Почем вдада ништа није радила на иолитичком пољу обрати се интересима материјалним, нарочито кад јој се донусти кредит од два мидијона. На све стране земљу пресецаху добри друмови и гвоздени путови; индустрија, земљерадништво нагдо се подигне, једном речи кредит земље порасти а расходи и дугови се умере. Све ове сретне прилике па још марокански рат омиле Донелово министарство. Али што се Донел, бавећи се таком иолитиком, пи мадо не обзираше на народна гштаља која још не решена оетадоше учини те на скупштипи од 1862. до 1863. године и ово министај)ство иадне. Сад се започне нова периода што је угрожавала да ће Шпанији нанети много квара. Одонела замени Маркиз од МираФдора који његову

подитику под другим само именом продужи. Кабинету сеово недопадне, а особито министру Бамондл који почне гледати да се таки избор нареди да Модерадовци превагу добију. Ова мајсторија се прочује и у скупштиии се нодигне влади велика онозиција. Нет година мира виђаше се да су прошле. Изборници у скупштини надтицаху се ко ће боље да искаже владине мане. И тако се опет започе промена. На мипистарству се промене учинише, час изађоше некп Модерадовци са њиховим „иринципима историјско-модерадовске иартаје, па како је ово загонетно тако је и само министарство било загонетка. Затим дође Александар Мон негдашњи вођа Модерадоваца. Тада се берза, скупштина и иреса саставише да помажу вдаду у тешким приликама и чињаше се да је наступила нова ера среће. Но и то нетраја за дуго и Моново министарство паде. Сад позову опет НарваЈеца. Међу тим Фининцијанска нужда растијаше. Грдне суме што су потрошене да се устанак у Сан Домингу угуши износише 289 милијона реала, а од тридесет хиљада људи што су тамо послати били остадо је само 14000 шго би се за борбу употребити могли. Негодовање се у целом народу умножише што се толики новац и толики људи упропастише. Министар Финансије покуша да узајми од мадритских богаташа новаца, али му то за руком не испаде. (Свршиће се'.)

Цветко Фелбер -Ј-. Ономад у вече ирелинуо је једдн наги сугра1>анин, који је својим ионашаљом и чеетитошћу иоштоваље свију, који су га познавали , задобио, Цветко Федбер овдашн»и архитект умрт,о је у б6-о[ години и то после болован.а еамо од неколико дана. Родом иа Земуна посветио се зидарском занату, у коме је, да с"е сасвим изобрази, посе^ивао бечку нолитехнику кроз више годипа, где је грађанско-инџињсрско оделсље свршио; после је посетио главне европске престолиице; био је уМинхену, Верлину и Паризу, која су места средсреда модерне архитектуре. Вративши се дома пастанио се у Земуну радећи своју архитектурску радњу, у којој је следио евоме оцу. Као зпак иоштоваља и повјрења иоверише му Земунци неколико путн носланство код виших места. Он је био један од земунских депутираца на сабору троједне краљевпне у Загребу 1848. ,г., а преклане је заједно"сз г. Ивићем изишао у Бечу прод цара на аудијенцију, мол. ћн дасенашој вароши месарска нустара пода_ и Исти је био више нута вароЈНки застушгак. П| пватан му је живот био без мане, служећи науг.-.ед свпма грађанима. П.ега оплакује удовица и многи сродниди, којима беше отац и добродетељ. Мо и наша варошка сиротиња изгубила је у њему добродетеља и прнјатеља. Лака му земља!

Издаје и уређује: И. К. Соцрон.

Сопронова печатња у Земуну.