Земунски гласник

У Зшпу, 16. марта 1869.

Земуггеки Гласник излааи Недељом у јутру. Дена му је годишња 5 форинтиу банкнотама ааједно с поштарином или достављањем у ку%у. За предбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске поштарпне, коју нредбројници сами имају плаћати.

Предплату на Зсмунеки Гласник прима изАустрије Сопроновапечатња у Земуну, из Београда и унутрашље Србије г. Велимир Валожић у БеоБрој 20. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје се у плаћеним писмима код управе вилајетске нечатље у Сарајеву. Без новаца никакве се не уважавају наручбине.

Гр <нЈја у најродно-нрнвредном Н«ГЈОДЈ. г у (Иаставак.) ГеограФичгш положај једне тачке најглавнији је услов за развитак трговине. Такав згодан положај заузима Србија, те се ова земља може ћупријом између запада и истока назвати, а Београд је улазак на ту ћуирију. Ледаи поглед на карту увериће свакога о истинитости ови речи, као што ће му разјаснити и то, зашто су се на том месту толики историјски догађаји збивали, окојима говори повесница свакога века. Светегси објгг оснтје себи средсреде означене поглавито згодиим геограФичним иоложајем. Ту се трговина развија тежећи да све всћи и већи простор својом радњом обузима. Опа упозна л.уде са новим потребама, које проузрокују већу продукцију. те увуче у своју мрежу пароде, који су пре сами себи задоволшли. И народи балканског полуотока све више напредују на броју и у цивилизацији, иродукција њихова све већа постане, с којима већ уђоше у међународни обрт. Ириродио смештиште сурових иродукта свију тих земаља јест Београд, јер је Београд таква средсреда. Помислимо само, дајесриска престолница скопчана жељезницом са Цариградом, Солуиом, Монастиром, Сарајевом и Сп.ветом, то ће она зацело не само лровозна штација бити за робе, што долазе из Индије преко Сујеца и Солуна, или преко Цариграда из мале Азпје, него ће се ту концентровати производи Босне, Бугарске, Македоније па и мале Влашке, куд ће се свуд из Београда евроиске индустријске творине носити. Београд ће бити главна иијаца на европском иетоку како за суровине и полуФабрикате источне, тако и за творовине евронске индустрије.

У таквим с.редсредама трговине, као што то повесница трговине показује , ностоју брзо банке и банкарске куће , да потпомогну трговину, настане се страни трговци, оснивају се индустрнјална подузећа, која израђују суровине (као н. п. иарни млинови, Фабрике за шпирит, за обрађивање кожа и т. д.). Не прође много времена, а такве трговачке пијаце постају светским тржиштима. Многи ће рећи, да сам идиализирао, излажући такву сјајну слику о будућем Београду. Јер то могло би тек бити на ио века после решења источног питања. Донде је трговачки значај нашег Београда," рећи ће ко, само толики, у колико се односи на местну трговину са самом Срби јом. Истина, ова се трговина приличпо развила последњих година, али то имамо једино захвалити јавном поретку у земљи, као и добрим ио трговину околпостима, које"од три године амо допустише, да нашу храну у великој количини извозити могосмо. Тим је дакле пучко стање у новчаном погледу јако унапређено , те се изазваше код сељака веће нотребе, што у корист трговине елужи. Како ће Београд постати трговачком средсредом балканског полуотока, рећи ће ко даље , кад ето смо од десетак година сву муштерију из Старе Србије и Босне изгубили? Како може наша престолница главним тржиштем суровина иостати, кад сами сопствене срцске продукте морамо слати у Пешту и у Беч продаје ради , јер не би у Београду налазили купаца? А како стојимо са кредитом, познато је свакоме. Та у Београду нити има банки пити знатних банкера те често немогу се имућни и сигурни трговци ма и с малом сумом помоћи, већ морају и тога ради ступати у свезу са Пештом или Бечом.

Све то признајемо да је тако. Београд ће тек после решења источног питања ириродно своје место потпуно заузети у међународном обрту. Али како то иитање једанпут буде решено , онда ће исполински напред корачати, и неће четврт века проћи, а Београд ће бити на европском истоку оно исто , што је сада на заиаду Хамбург. Кад ће се иак источно нитање да реши, то се напред зиати не може , и ако је то решење иеизбежно. Само не треба српски трговци да скрштеним рукама чекају решење источног питања; већ трвбају старати се , да су у сваком обзиру спремни. У том смислу говориб је и министар г. Милојковић у седници уставне комисије преноручујући реФорме у државном животу. П1то је г. министар у својој беседи о политичним реФормама онако ваљано говорио, то исто важи и у народно-привредном погледу; јер и на том пол>у треба да смо сиремни, ваља нам се организовати, како би Србија и у економном обзиру спремна била. Особито треба ,с р п с к и трговци своју нажњу на то да обрате , да Београд главпим светским тржиштем постане. Јер баш зато, што ће се Београд усљед свога геограФичног положаја на степен знатне трговачке пијаце подићи у дужности је српских трговаца, управоје то за њих животно питање, да су способни за твихов задатак, ако неће да им странци не отму нлод трговине, као шт.о то чинише у Брајли, Галацу, Цариграду и Александрији, где су прве трговачке куће страие. У природи је светске трговипе, да оне тачке заузима, које су згодне за обрт. А таква је тачка и Бс оград, куда ће но решењу источног питања, можда још и ире, као што то најновије иојаве показују, сила странаца трговине ради долазити. Срби треба да се користе светском трго-

вином у Београду!

(Наставике се.)