Земунски гласник

У ЗемЈпу, 13. апрпиа 1869.

I

Земунеки Гласник иалдзи Недељом у јутру. Цена му је годишља 5 фо - Предплату на Земунеки Глаеник прима изАустрије Сопронова печатља ринти у банкнотама заједно с поштарином или достављањем у кућу. За у Земуиу, из Београда и унутраште Србије г. Велимир Валожић у Беооредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 24. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предбројв За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатље у Сарајеву. Беа поштарине, коју нредбројници сами имају плаћати. новаца никакве ее не уважавају наручбине.

Пмтањс о зсмуиској обалп. У броју 21. и 22. „Земунског Гласника 1 ' говор је о простору, који паробродско друштво од овдашље дунавске обале иште. Овај предмет пропраћен је од ваше стране примедбом, да би по нашу варош добро било, кад би општина речени простор истоме друштву дало, али да се на жалост примећава, да су неки наши суграђани томе противни и да, ако друштво одбијено буде, из тога хрђаве последице изаћи моћи, јер се је бојати, да ће исто принуђено бити своју главну агенцију у Београд преместити. Мени је довољно познато да паробродско друштво не намерава на истоме простору пристаниште за своје лађе правити, него хоће само своју радионицу, која се сад доле код местног пароброда налази преместити. Кроз ово просго премештање неби наша варош ништа добила јер се кроз исто околности радионице ни у чему променуле неби; колико год данас раденика у њој има тол ( ико ће их и одсад бити, јер више у њој места немају а кад радиници на истоме броју остају онда је са свим природно да у вароши ни више новца пасти неће, што потреба остаје иста која је и досад била. Но да оставимо баш ову најглавнију точку на страну. Питање се од себе поставља, може ли варош исти простор тако лако уступити и дали паробродско друштво- на означену цел баш само исти имати мора? Изволите се потрудити до обале па -ћете се на ггрви поглед осведочитич да варош треба исти простор донде За ошпту потребу да задржи докле је год могуће и да га тек онда на какву другу извес-ну цел определи кад се кроз то по варош са свим известна и знатна корист постићи даде.

Тај простор почиње од тако званог цолштока и свршује се код соларске капије заузима дакле целу обалу, на којој се данас приватне лађе и пароброди, који дунавском друштву не принадлеже, товаре и истоваривају. Кад би дакле и тај простор истоме друштву, које је већ и онако половину наше обале освојило, дали, куда ћемо онда са приватним лађама? гди ћемо дати обале другим друштвама, која већ постоје и која се сад склапљају и која ће може бити кроз кратко време такођер јака бити и која ће без сумње скорим не само до овде него и Оавом путовати и од којих ће варош такође користи имати? А да ли паробродско друштво за своју радионицу баш онај простор који сад иште имати мора, мислим да ће сваки, који је иоле безпристрастан, мога мнења бити да немора. Јер за такову цел даје се врло добро и друго место употребити, а ово би се најбоље нашло та.мо, где су сад цигљане. Тамо ће му општина без сумње дати простора колико год хоће; нека га дакле узме и ту да се смести по својој вољи и потреби, а то би ја паробродскоме друштву и препоручио , што је лако могуће да ће које од нових друштава исто место радо узети па ће за сад постојеће после доцкан бити. Слушао сам неке гласове , да се радионица код цигљане преместити не може из узрока што је тамо место опасно и што исто не посредно до кордона стоји. Ово може само опај веровати који у Земуну не живи и коме овдашње околности познате нису. Мислим да нико незна да се код цигљане кадгод лађа од ветра подавила. Да је тамо посве без опасноети доказују најбоље празни и пуни шлепови паробродског друштва, којих тамо довољно има. а да се напротив на ономе простору који друштво иште лако

несреће догађају имамо на жалост скоро сваке године довољно доказа. Што се тиче сумње да управа кордона неби допустила да се радионица тамо смести, то та сумња пада сама по себи ; јер кад се нема ништа против тога што шлепови тамо стоје, ваљада се неће забранити ни радионица да се смести. Напослетку имам споменути да је зебња због премештаја главне агенције, која са радиоцом у никаквој свези не стоји, са свим не основана. Главна агенција заведенаје због геограФичског положаја наше вароши ; овде се стицавају све лађе из Саве, горњег и долњег Дунава, нужно је дакле да се надлежателство овде налази, које са истима управља. Положај дакле вароши неда се на другу страну пренети. И сама радионица кад би у Београд отишла била би са великом незгодом скопчана, јер по постојећем царинском закону подлежи свака лађа била теретна или празна кад хоће из нашег царетва да излази или у исто да дође царинском прегледању, шта би дакле радиле оне лађе које дошавши овамо поеле одређеног времена какову незнатну оправку требају па неби У Београд отићи могле или добивши оправку у исто време овамо доћи и даље путовати хтеле ? Морале би донде бадава стајати док званични часови неодпочну, а то би за друштво и трговину од великог уштрба било. Ја написа овај чланак у невиној намери, али зато спет уверен сам да ће се наћи који да кажу', да сам лични непријатељ паробродског друшта. — Но ја сваког уверавам да сам само општи интерес наше вароши у виду имао и да желим да и код паробродарства конкуј енције имамо, јер конкуренција је у свачему од опште ползе. ц. ц.