Земунски гласник

249

бора вратити пре мртав , него као кукавица!" — Оваким речима, које у себи праву и чисту љубав прама народу и срећи његовој скривају, које сваког човека, који их у истини изговори за искреног и поштеног родољуба карактеришу, не би згорег било, да се сви наши посланици завере, с тим више, што од овога сабора много зависи, да народ данашње посланике или довека љубављу и славом крунише или за кукавице жигоше. Нама је срце од радости заиграло, кад нам наш заступник с онаком ватром те бујне речи изговори. Да су скупљене Србе ове речи радошћу потресле, сведочи нам оно бурпо, ватрено и искрено „живео," којим нашем милом госту реч прекинута беше. После овог сљедовале су разне здравице од стране општинара г. Суботићу, који је на сваку срдачно захвалио. У једној својој здравици напио је овдашњој право славној општини, као узору општина, која се тако дивно у своме делању показала, те је једногласно свога заступника изабрала. Из овога закл>учује он да у њој никаквих партаја нема и да му је мило пе због тога, што су баш њега изабрали, но због тога, што се у томе делу огледа красна слога, која је — ако икоме, нашем народу данас-нужна. Честита општина наша, нека својски-пригрли и срцу прими ово мипккеЊе свога заступника, па да се труди, да га у истипи оствари. Али не дај Боже да нашем потомству од нас онаке усиомене оетану, каквих ми из скорашњег онштинског ;кивота имамо. Иоследњом здравпцом, којом је завршио ову дивну забаву, наздравио је г. Суботић овдашн.ој омладини, оличеној у нашој певачкој задрузи, желећи јој да корача оном стазом, којом сва свесна омладина иде и да гледи да изврши позив свој , кога јој је народ и судба на срце прил.убила. Овде још јавно имамо захвалити певачкој задрузи, која је ову забаву својим красним песмама увеличала, којим је уједно засведочила, као што она и иначе вазда чипи. своју .Ђубаг. ирама снему ономе што је племенито и српско. Г. Суботић истина да је, опростивши се са раздраганим Србима, отишао с банкета, али друга браћа, којима овај појав велики утисак на српска срца причини , не могаху се тако брзо весеља растати, него га проД .уже до самог свитања. Сутра дан испраћен је г. Суботић од многог народа на лађи, који је сву наду и леио жеље за својим изаслаником и љубимцем шиљао.

Ето, тако дочекасмо, почаствовасмо и отпратисмо нашег госта, који нам је силан упечатак на души оставио, који нам је нове наде пробудио и у срце урезао, што ће да нас теше у чекању бољег доба и живота нашег." и.

— Из Митровице добили смо овај допис: Разни послови задржаше ме, те вам одовуд не могох писати , али, од селе ће то уредније да буде. Сад да вам јавим за избор посланика на карловачки сабор. Дан изЗора одређен је био за понедеоник 20. о. м. и у очи тог дана скупише се сви бирачи у нашу читаоницу. Митровачки бирачи г.г. Ђ. Костић и адвокат Коларовић, који је уједно у језгровитом говору разлол«ио свима скупљенима важност идућег сабора донеше предлог: да се за посланике изберу л.уди од дела и карактера и иоставише закандидате: Огњ. Утјешеновића , дра Ђорђа Натошевића, што се једногласно усвојило и само бирачи још за трећег кандидата узеше адвоката Коларолића. По том се разиђоше задајући један другом тврду веру , да ће верни остати том усвојеном предлогу, ма каква притиска било, кога, вала Вогу, не беше. Власт је наша у свом допису о избору и.зрекла, да можемо своје гласОве ио соиетвеном уви1>ењу ономе дати , у коме поверен.а имамо. Избор се обавио тајним гласалг.ем и резултат је показао , да бирачи у својој заданој вери тврди осташе, јер су сва три углављена кандидата за послапике испала. За заменике изабрапи су им г.г. директоЈ) Т. Димић, Ристивојевић трговац из Јарка и граничар Јањаиин из (Јаса. Утјешеновићу и дру Натошевићу је одма нредседник наше црквене општине телеграФисао, да су изабрани и запитао их да ли се избо]>а примају. Др. Нато.шевић је одма одговорио да га се са захвалом прима и да ће ове еедмице лично у општину доћи. Од Утјешеновића добисмо такође одгово]) али - да се из породичних околности не може избора примити. Оће ли се нов избор на његово место иредузети не знамо. Што буде јавићу вам. Тек што смо се радовати иочели, како нам је избор ваљан, али чујемо да војено министарство не даје свота одобрења и да је нов избор наредило на разлозима, који су већ познати и са којих се сви слободни и ваљани избори по Крајипи гледе уништити. Данас већ стижу бирачи са стране и кад знамо каквим одушевл>ењем изабраше опи своје посланике, онда вам као изве-

сно констатовати могу, да се неће у други избор улуштати, него да ће уз протест остати при првом. Ја ћу вам и о томе писати. — Тај дан кад избор беше, посетила нас је ужасна туча, којајегрдну штету починила. Код нас и у Вел. Радинци само је један део усева побијен али чујемо да су усеви у млево сатрвени у Рачи, Јамини, Босуту и Вогњу , а тако исто у Сурдуку и Сланкамену. Држим, да ваш лист добијају учитељи по Крајини и неће бити згорег да јавимо, да ће учитељи сремски свој састанак да д])?ке, на ком би се договорили какве жеље у представци на сабор да пошљу. Дан збора јавиће се путем новина а по свој прилици биће у Руми у четвртак пред Духове. — Паш дописник из Београда јавља нам ово: Сврши се избор за скупштину. Бирача је било 755 а кандидата сто педесет и један! Виншном гласова изабрани су за посланике: г.г. Јован Крсмановић са 461 глас, Радован Иетровић са 409 гласова, Коста Антула са 399 гласова, Живко Ђорђевић са 339 гласова, Живко Карабиберовић са 327 гласова, Лазар Трипковић са 322 гласа, Михаило Терзибашић са 277 гласова и Игњат Стаменковић са 272 гласа. У Смедереву је изабран Михаило Стајковац (а не као што у посљ. Глас. „Кајковац" што је штамп. погрешка) адвокат а и остали су посланици људи од либералне страике. Чује се да је у Карановцу изабран Милован Јанковић а у Неготини Владимир Јовановић, но да ли је то иетина скоро ћемо видети. Идућа духоиска велика скупштина имаће више преважних предмета претресати и о рвима решавати, који су мање више тесно скончани са 'земаљским уставом. То увиде и овдашња еврејска црквена општина, која је 27. маја предала влади ирозбу, којом Евреји ишту једнако право са осталим сриским грађанима, тражећи, да ту молбу скугнЦтина уважи и као основпи земаљски закон прокламује. И садањи устав гараитује свима вероисиоведима, дакле и Еврејима потнуну грађанску равпоправност, која је за владу кпеза Милоша важила, но како иод кнезом Александром тако и под другом владом кнеза Михаила, у пркос узвишеним начелима свето-андрејеке скупштине та се равноправност Еврејима укиде. Надамо се да неће велика духоиска скупштина изостати у томе иза светоандрејске. Као леиа изјава толеранције мора се сматрати тај Факт, што