Земунски гласник

родне касе, дакле да се не троше народне паре излишним одуговлачељем. Рекашпи то јави сабору, да ће идућа седница, због наступајућих празника, бити у среду. Земунски пбсланик г. др. Суботић предлаже да би још сад требало , да се назначе оне општине, из Којих би се надокнадили посланици влашких крајева. Патријарх није на тај предлог пристао рекав, да се то тако брзо закључити не може. Је ли пак јуче у петак овај предлог уважен или не, није нам познато, почем наш извештач ту прекида своје извешће. Као што смо с друге стране дознали, на сабору је конзервативна странка у знатној већини. Дознали смо и то , да је од земаљске владе послат протест председништву сабора због избора у Земуну, Панчеву и Белој Цркви.

— Дописник из Београда нам пише: Свршише се избори за скупштину по свој Србији. У неким местима унутрашњости изабрани су људи од народне странке, али то није готово ништа спрам грдног броја скупштинара, који нису вични бар за ову скупштину. Дати земљи устав — то није мала ствар, тиче се не само нас, већ треба да осигурају и два три покољења, која ће за нама доћи. По томе би требало, да је најпре сазвата скупштина да пошири и понрави закон, па тек онда на основу тога, да се сазове друга за устав. Ту би дошли људи од науке и устав би био такав, какав би требао да буде. Но да ли ће сама влада попунити тај недостатак, и да ли ће баш погодити оно, шго народ хоће и што му треба, да се развије, видећемо. Само би ми с наше стране могли рећи то, да нико боље не зна народне потребе, његове жеље и мисли него сам народ, и с тога би боље било, да је он сам ковач својој срећи а нико други. — Овде је у Београду грдна повика на великошколце. Скупило се неколико људи, које, као да је когод најмио те износе најцрње и најнодлије намере београдске омладине и ову пред свегом оцрњују, велећ' како омладипа грди људе, како никога не ноштује,- какр нрезире сваког, који не М11сли као она, како се подсмева ! народним рбичајима и т. д., што у ствари није нипгга истина и рад чега се је омладипа оградила. ТаКим је људма трн у оку, што се омладииа меша. у .јавне ствари. Учити науку , а не })адити по њој то ни)е ништа. Омладина, учећи се и нехотице до- ,

лази у сукоб са којекаквим предрасудама. Није то с неба, што су ђаци либералци и „немириа духа" већ је то резултаг науке. Наука објављује рат против свега оног, што јој смета развићу, па с тога се не треба чудити зашто су великошколци радили, да на велику скупштину дођу либералци. — У понедељак долажаше у велику школу г. министар Матић и опоменуо ђаке да не раде више као што су досад радили и изнео им њихова дела, што су неколицина измислили. Великошколци одбију та подметања и рекоше г. министру да су њима светиња начела цекокупне омладине и да се они тога држе. — У понедељак се догоди овде један случај, који јасно показује какве сметње прави страна јурисдикација, на име Швајцерац Француски ноданик трговац у Београду Б. дуговао је неком берлинцу, па како му није на време положио новце, пошље овај мсницу на свој конзулат у Београд, да му се наплати дуг. А пруски конзуЛат преда ту меницу Француском. Још пре тога предао је трговину Б. српском поданику. Иа кад конзулатски чиновник дође у дућан да поиише ствари без срнског органа, трговац ражљућен изгура из дућапа пандура а канцлер вели да је и на њега дугао руку, што трговац не признаје. Оваки случаји могу имати веће последице, с тбга је крајње време, да тих страних јурисдикација сасвим не стане. — Још пре је у овом листу говорено, да не би требало у ово време да буду никаква војничка веџбања , но не гледајући на ово драгоцено време веџба се на топчидерском брду народна војска. А особито колико сад сељаци дангубе кад ее они ексерцирају око Београда а на дому им стоје кукурузи неокопани , ливаде неокошене и жита непожњевена. Баљда се овим веџбањем хоће нешто корисније по народ? —

-- Унгарском сабору поднешене су од министра правде Хорвата нови закони правосуђа;о њима већају сад саборски одсеци. Председник министарства граФ Андрашије одговорио је мре неки дан на Милетићеву интермелацију рекав , да није истина, да се у Нојеној Граници чине војене ирипреме. Аустријско-унгарска држава рече, усвојила је начела, да се не мепја у послове других држава. нити јој је на крај памети, да интервемује Восну. Наша би се држава тек онда одрокда те политике,

кад би друга која држава повредила начело немешања у политику. — Министар комуникације би ових дана интерпелован од посланика Саве Вуковића и Венјамина Краљевића због жељезница. Краљевићу је одговорио граФ Мико , да је закон о концесији за грађење жељезнице од Осека до Сиска израђен; но да постоје три плана, по којима се хоће жељезница између Саве и Драве кроз Славонију повући. По двама од тих планова мање би технички сметња при грађењу било, но трећа линија важнија је из политичких узрока. Решило се за линију, која ће кроз Славонију ићи и до који дан ће се односни закон сабору на претрес поднети. Краљевић задовољи се у подужем говору на хрватском језику и благодари министарству у име народа, који он на сабору застЈша. — У Прагу бачена је пре неки дан баш пред полицију једна бомба, која се је распрсла и оближње прозоре полупала. Полиција је пронашла, који је то учинио. Млад је човек нражанин син једног имућног грађанина. Том приликом наишла је на кућу нод бр. 963 на тајну штампарију, где су се штампали бунтовнички плакаги, ту нађоше и много примерака једног потајног часописа датираног у Берлину, но штамнан је у истој штампарији, где нађоше и слова за њега. Откривена је у исто време и тајна намера, којом хтедоше монуменат цара Франца у Прагу барутом срумЈити, на што одредише 25 Фуната пушчаног праха. Четири особе су с тога стављене у затвор.

НАРОДНА ПРИВРЕДА.

ИХ Земун, 7. јуна. У данашњем листу налази се објава штедионичке управе, којом се јавља публици за измене устава овога завода, и које је влада потврдила. Од сад су довољна два потписа за узимање новаца на меницу. Ово је велико олакшање за трговце а припознатој нредосторожносги штедионичке цензуре наше није ни мало ризично. У вторник 3. о. м. држана је редовна месечнаседница великогштедионичког одбора, о којој овај следећи допис добисмо: „Између осталога, беше на реду и питање, шта да се ради са готовином благајне , крја се сваки дан гомила и која се тогдапа састојала из 37649 Фор. Решено је, да се нај-