Земунски гласник

314

боме би се радовао, кад би те таква видео! Та то је био соко , како су од њега зазирали душмани — те и дахнуше дупшм када он паде, а смрг. . . . — Атамане, не говори ми о бабовој смрти, знам ја како је он погинуо. Ну само нека ми Бог поможе и мајка божја, па казаћу ја Пољацима како се козак свети! . . У то униђе у избу млад козак и донесе на тањиру велику белу ногачу и оловни сланик од старога рада. За њим уђе и други, и унесе боцу љуте шљивовице, и зделу са вруким ваљушцима. Прост , ну сит обед стајао је на столу и стари атаман понуди госта хлебом и сол.у. (Наставиће се.)

Предлог за годпшње скупштине свију српских пс»ача. 1. Да се сваке годипе редовно једна скупштина свију српских невача држи. Разуме се по себи , да на тој скупштини певача само певачи решавајућег гласа имају и да та скупштина певача строго омладинска начела испокедати има, те ће тога ради и сав свој годишгби рад скупштини уједињене омладине реФеровати, па ако се ова са радом певача задовољава, да и дпл.е тако дела, ако пе да прима савета од ове. 2. Да се за сада тако удеси , да сваке године по једно српско певачко друштво о каквом већем два или три дана трајућем н азнику једну светковину приреди , па да се том приликом и годишња скупштина певача држи. Ако би се које године две или више певачких светковина држало, толико исто, да буде и певачКих скупштина. Ако које године неби било никакове певачке светковине , те године да се скупштина певача споји са скупштином уједињене омладине и то један или два дана пре ове. 3. Да се оспује „глазбена основница" и том основницом да се подмирују по могућству све потребе срггске глазбене уметности, као н. пр. А) да < е расписују награде за ваљане српске композиције, Б) да се установе стипендије за тченике у глазбеној вештини. Ова би се основница за сада основала тиме а) што би се свако певачко друштво обвезало, сваке године једну беседу у корист овој основници и

то за време мссојеђа, када се беседе најбоље посећују, приредити, б) што би приход сваке светковинске беседе у ту основницу ишао. На овај начин, као што за сада 18 српских певачких друштава имаде, као што би свака беседа у корист овој основници приређена најмање 100 Фор. донела а свегковинска беседа најмарве 200 Фор. упадало би у ту основницу годипјњи 2000 Фор. од ти 2000 Фор. дакле могло би се годишње 400 Фор. за награде на ва.ване композиције, 600 Фор. за једну стипендију а ос гатак од 1000 Фор. у какав јаван српски новчани завод нод камату дати , а ову камату ваљало би доаде катиталисати, док неби капктал толики нарастао , да се од саме камате јога једна стинендија основати може и т. д. до неког изнесног броја н. пр. 5 стипендија, па онда да се камата све донде капигалише, док неби били у стаи.у са г жш каматом српске консерваторију подићи. 4. Да овом основницом на годину дана по једно певачко друштво рукује, које би скушптина певача на то изабрала, да то невачко друштво сваке године на скупштини певача извешћујући стање основнице рачун о истој полаже и да управљајући одбор тог пекачког друштва уједно и годишљи одбор свију иевача буде. 5. Да скупштина певача А) гореречене награде расписују и опредељује на овај начин: свака песма, која би се годишњем одбору свију иевача ради награде поднела, а тако исто и свако друго глазбено дело, да се имаде сиаком певачком другатву бар на два мессца дана пре скупгатине поднети, да ик ово проучп, те да може после па скупгатини сваки иевач рећи, којој песми или ком другом глазбеном делу награду жели. —• Б) да стипендије д"ли. А да би се стипендисте за консерваторију добити могле , вал^ало би да свако певачко друштво и нриугоговну, редовну, основну глазбену гаколу , као што је Земунци Панчевци и Вршчани већ имају за децу установи. У Вршцу, 9. Јула 1869.

Срисио народио позорнште.

За идућу седмицу овај је репертоар издат од сгране управе српског ниродНог позоришта:

У педел.у 27. јула: „Гвоздепа образина." хисторијска драма у Г> радња, од Арнолда и Фуриијера. Пренео А. В. Поиовић. У уторак 29. јула: ,.Два наредника." Позоришна игра у 3 радње. По талијанском за српску позорницу пре]>адио Н. С. Ђорђевић. У четвргак 31. јула: „Љубав и ФилозоФија." Шал.ива игра у једгој радњи. Превео Т. Недељковић. За тим: „Ћугака по што по то." За српску нозорницу удесио Б. Рајковић. У суботу 2. августа : „Назови поштењаци." Шаљива у игра у 4 радње. Написао Баријер и Кпанди. Превео Ј. Хаџић. У недел.у 3. августа: ,.Оан на јави." Слика из прошлости српске, за светосавску светковину написао др. Јован Суботић. Музика од А. Максимовића. ГЈретога: „Шаран" Шаљива игра у 1 радњи од Јована Јовановића. СМЕСКЦЕ.

(Личне вести.) Као што чујемо очекује е.е данас еа лађом из Новог Сада наш чувени деиутирад на Карловачком сабору г. др. Јован Суботић. — Наш земунаи; и садпњи проФесор на гимназији у Неготини г. Милан Д. Рашић од неколико дана бави се у Земуну у носети својих сродиика, Ои је од расиуста у Београду, где ће дати у штамит неке најиовије своје песме.

(Хајка иа разбојиике.) Пре неки дан наредила је земаљска власт јако стражарење у свима јој подручним местима, и тако у сваком селу у варадинској нуковнији сгражаре шест војника, које предводи по један поднаредник. Уз то морају бити неколико упрегнугих кола као и неколико коњаника у еваком селу у свако доба у приправиости, како би могли на први знакунотеру поћи. Од три дана и иаша иолиција опеађује друмове. Ова је иаредба у евези еа хајком, која је предузста од средв у доњој Бачкој, а то све због разбојника Максе Мачванина, који је рођен у селу Парабућу у Бачкој.

(Задружно.) Сутра држаће српска певачка задруга ванредну главну скуиштину, на којој ће се између осталог и иројект вршачке невачке задруге у иретрес узети.

(Исиити.) Сутра почињу исиити у авдашњим немачким школама. Желети је, да грађаиство живље саученгће са школским иапретком својом иосетом исиита показује.

(Самоубијст;:о.) Пре нски дан сКочилаје у Дунав близу доњег пливалишта служавка Марија,* коју је њена госиођа довела из Пеште, но ју ј« после отпустила. То је речепу елужавку тако ожалостило, да је у највећој узрујансти из стана њене госпође побегла и у Дунав скочила. Трећи дан избацила је вода лешину близу Фелберове цигл>ане. Издаје и уређује : И. К. Оопрон.

Сопронова печатња% Земуну.