Земунски гласник

316

ДОМАТхЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. У недељу 27. јула беше главна црквена скупштина сазвана с тога , да коначно реши о плати наших свештеника. Дотација свештеничка , то је она слаба страна у лањском рескрипту , која је узрок, да се речени закон није могла извршити на задовољство православног народа , прим свем том, што је автономију општинску у црквеношколским делима прогласио. И у Земуну беше питање о свепггеничкој плати предмет, који је оиштини доста посла задао и који је стајао непрестано на дневном реду и једва је решен на последљој скупштини. Из седничког извешћа дознаће читаоци, шта је све закључено па тој скупштини, за зад да наведемо само на који је начин плата свештеницима уређена. Мило нам је што при том констатовати можемо, да су све стране задовољне са тим изравнањем. Осим њихових сесија платиће се проти и паросима трогуби бир, официри и чиновници нак по процента од плате или пензије плаћају поповине. ( ч амо..са оним закључком не можемо се сложити, што већина оппјтинара не хтеде одредити плату капелану, који је чин за Земун системисан законом и који није, као што нлм се чиии да ошптинари мисле, протин капелан, те да га овај плаћати има. Закон је за Земун установио капеланију а свештеник, који то звање врши, има да нрима плату од огнптиие. То је пропис оног истог закона, по коме и општинари своје звање врше, и који се мимојићи не може. У границама, које су тим законом нрописане , општина врши своју дужност, а закључци њени никад не могу бити у противности са законским прописима; дакле питање; хоће ли се и која плата определити капелану , не може бити предмет гласања. А сасвим је иеунутно, кад који општинар , као одборник једно предлаже а на главној екугпнтини томе противан глас Д«.је. Где закон земаљски јасно говори, чу транзакције немају месга, и ако потнуно уважавамо добру вољу и намеру г. ироте Живановића , који се је на главној скупштини својевол.но изјаснио, да ће годишње 300 Фор. сам додавати плати канелановој ако општина даје 100 Фор., почем системисана плата капеланова износи 400 Фор. у готовом и уживање }едне свештеничке сесије. При свем том, што је г. прота ту знатну

жртву принети хтео, већина општинара закључи, да се из општинске касе ни најмања квота не да капелану!— Данас у 11 часова пре подне заказана је Црквена скупштина, на којој ће наш депутирац на карловачком сабору г. др. Оуботић извешће дати о стању ствари саборских.

(Општкпско всће 22. јула.) Претседник: г. капетан-аудитор Шрајбер; неровођа: г. Орељ; варошки нретставници: г.г. Солар, Марковић и Јовановић. Општинара је било само шеснајест. Седница се отпочела у 10 часова. По отварању седнице нозове г. извештач онштинаре на нриљежан рад, јер имаде нредмста, рече , што не допуштају одлагања, чему је доказ гомила аката, што стајаше нред њиме на столу. По том изнеее први предмет на всћање, по коме полиција јавл>а, да је горњоварошки шмрк покварен, те или га вал»а оправити и.ш другим заменути. Овакав какав је, неможе Се њиме служити. Решено је: да се умоле г.г. Солар и А. Д. Ловановић, да извиде комисионално са учитељима на реалди г.г. Лајбнсром и Водичком , у којој нека буде и бравар г. Готл~иб, да ли је шмрк за онравку, и ако јесте да мађистрат то нареди. Земаљска власт наређује, да се овдашњем иравославном свсштенству донде из општинске касе дотичне своте узајмно издају, доксењихова илата сходно закону од 10. августа 18(58. не определ>ује и нокуии. Закл>учено је: да се засад само г. пароху Савићу изда из општинске касе 300 Форината, који Ке Се новци оним нарохијалним биром надокнадити, који ћс му се у будуће определити. Штосепакг.г. проте Живановића и нароха Суботића тиче, који су се са црквеном општином норавнали и штоларне таггсе наплаћују, то нека мађистрат са црквеним одбором и са госиодом свештеиицима у споразумлење ступи , да се једиом ствар дотације за сво свештенство у ред доведе. Варошки иретставник Соларјавл>а, да јеусљед усменог одобрења општииског већа иаредио, да се камен повлди испред кајикџннице и то место да се наспе шл.унком. То јс чинио с тога , што би вода и онако однела то камење, а с њиме се може калдрмисати места нрСд Дунавском капијом , пред г.г. Мозеровом и пред Коларовићевом кућом, као и сокачић до куће г. Радојчића. После жестоке дебате решено је, да се то узме на зпање. Оно земљиште код тако званог кужног гробл>а, одкуда се носи песак з а варошку лотребу, већ од дужсг је времена окупирано, и то од Покојних грађана Фелбера и Хснгстсра, а сад од наследника Фелберових. Варошки предет пшик г. Солар с тога предлаже, да се исто место општини поврати. Закључено је: да се то з .мљиште ако није ириватна својиид, закоиим путем натраг изиште, и да мађистрат о томе нареди што је нужно. Исти г. варошки представник иредлаже, да се лаплата таксе за ношењс иеска са аде због оскудног надзора под закуп даде, и новац што ће се наплатити одзакупника, нека иде ио вишој наредби полак у нровентну, иолак у оиштинску касу. Овај се предлог уевоји и закључи сс : да се од иеска што се са аде на земунску обалу преноси за потребу варошаиа не иаплаћује такса, за евако друго ношење има закуиник право да иаплаћује ирописану таксу, а власт ћз га у том праву заштићавати. У смислу закључка у иређашњој еедиици имао би се надзорник ноћне варошке страже правдати: 1. што одмах није јавио, да је стражар Ђорђе Сомборап, још месеца јуиа престао вршити службу, како би се могао другим заменути и из списка о плати избрисати, а не тек кад је време исплаћивања дошло и исцлаћивање њему се с тога обу-

ставило. 2. Зашто је 1. маја о. г. за потпун број стражара плату нримио, а наиротив се доказујв, дајепре тога пуних седам недеља у једном кварту на место два само један ноћни стражар службу вригио. 3. Зашто је против нарочне забране општине самовољно ноћне стражаре одиуштао и нове примао. Почем господин Јован Лацко , надзиратељ иоћне страже, није лично иредстао, а међутим већ и једаи део оптитинара се разишао био, то је тај предмет остао не решен. Но налогу министарства наређеноје, да одсад једна комисија присуствује при конс.Јфипционој ревизији (новачењу), састојећа се из Градоначелника и још једног званичника, из четири општииара? региментског лекара и из потпуковника, који ће наместо бригадира, који досад то вршио, председавати. За те чланове изабрани су ови оиштинари : г.г. Јован Д. Јовановић, Франи, В олф, Мата Кеглић и Ј осиф ПфеФер. — Наше извешће о закључцима панчевачке црквене скупштине имамо допунити, да тамошња православнацрквена ошптина позива остале црквене општине, да изберу изасланике, који би сви скупи као велика народна депутација ишли цару, да се тужи на поступак патријархов и да га моли, да би сабор што пре наставио свој рад. — Штампар V Панчеву г. Сибенхар позивље тамошњу интелигенцију да се нрослави стогодишњица Александру Хумболту и у Нанчеву. — Наш донисник из Београда нам пише: Читате ваљда у „Видов дану" чланке, што их овај лист доноси у обрану ерархије, коју идентиФикује са православном црквом. Писацтих чланака не онажа у садањој борби на црквеио-школском пољу ништа друго, до нревратне тежње радикалаца, који хоће само да руше што је народу свето и што га онако јако веже са прошлошћу својом. Све то ,,Видов дан - ' превратним радикалним тежљама ириписује, а неће да види да је то етруја времена, која се појављује скоро свуд у Европи и која је толико разнолика, као што су и истоијрски узроци различни услед којих се та струја појављује. Сасвим је лажан појам, кад се та појава узима, да је страним идејама изазвана. То су последице грехова ерархијских и евештеничких прошлих времена. Наш је народ заостао у свачему, а томе је криво поглавито и свештенство, и ако је онако исто заостало као и сам народ. Изузетци сами доказују, дајето тако. А што је свештенство на том ниеком сгуању, томе је крива ерархија, која је нропустила настојавати, да се миј)ско свештенство изобрази. И како ће се човек у заводима као што је н. пр. наша богословија изобразити ? У лањском „Гласнику" беше одчести карактеристика овог богослов-