Земунски гласник

325

повољно по нас стоји; махинације, да се на политично ноље пренесе, одстрањене су." — 0 том предмету пише „П. Л-у." његоп полузванични донисник: Граничарска ствар беше 5. о. м. снова у министарском савету а 6. или 7. докиће ствар пред комисију. Да се Војничка Граница уједанпут укине не лежи ни у интересу Угарске: прво, што не би било пробитачНо да се онај неукротљиви елеменат, кога је могла држати војничка управа, одједанпут ослободи; друго, што би неке регименте врло незадовољне биле кад би потпале под грађанску управу. Но ако се иостепено укида Граиица, Граничари ће се угледати у бивше своје другове, иа видевши, да им је добро под грађанском управом, тежиће да се таква и код њих уведе. Дакле што би се данас само силом ироизвести могло и опасно незадовољство иаазвало, то ће се после сасвим мирпо извршити. — Дописник наш из Београда пише: „Видов датг' продужује своју полемику против „радикалаца" српских а у томе потпомаже га и „Световид." Док „Видов дан и с познатом мајсторијом стила и софизма тежњу „радикалаца" напада и намере им изопачава, секуидира му „Световид," који не само сиол.ашие обреде црквене брани, већ мисли да православље и са дебело јером заштити. Но ова борба конзервативаца чини ми се као да се међу собом паралише; јер што би „Видов дан" својом мајсторијом либерализму нашкодити могао, то му верни друг својом неспособношћу поквари, изазивајући код читалаца чуство сажаљења и желеги је, да се „Световид" што више у интересу напретка распростире. Он је налик на онога члана „друштва умерености" у Инглеекој, који је сваки дан био пи јан, па кад му пребацише, за што тако против правила свога друштва греши, рече да он на тај начин дејствује, јер је он, вели, одвратни пример, да се људи гнушају тога. Ова је иолемика ипак неку живост у нашој журналистики произвела, која би иначе без свакога интереса била. Ако и признамо, да је стагнација код нас велика, то се ипак не може предпоставити, да у једчом народу више од милион душа нема никаквог кретања, које би се у журналистики огледало. Задатак је новинарству, да само дискусију покрене, а да за то има материјала у народно-привредном, у општинском, друштвеном и т. д. погледу о томе не треба еумњати. Та поља журналистика ваља да обрађује, ако

већ притисак цензуре политичку дискусију о домаћим стварима отештава. — Народни војници београђани први пут ће изаћи прекосутра у недељу на кнегкев дан у новим војничким хаљинама. УниФорма та сасвим је налик на униФорму ваших варадинаца. Кнежев дан провешће се овде обичном нрописаном парадом. Полиција је јавила добошом, да се на тај дан нико не сме скупљати у друштва и гомиле! — Читали сте телеграм кореспонденц-бирова из Београда у пештанским и бечким новинама, који јавља по „Видов дану" да је вице-краљ мисирски уреднике главних евронских журнала позвао, да о његовом трошку дођу на свечаност ири отварању сујетског канала. То је проста реклама Видовданова, којом је његов сауредник и извештач кореспонденцбирова хтео да нзнесе свету на видик како је и уреднику „Видов дана" дошла т ква позивница, и да је тим уиоређен са првим европским журналистама! Не знамо , да ли је и уреднику „Световида" дошла така позивпица, Видовдановом зацело није. Докле ће још бити таких недостојанствених маневра и то о трошку српског диспозиционог Фонда!? — Из Сарајева чишу нам од 2. августа ово: Овде се сад осиива српска полугимназија по одобрењу власти и говори се, да ће се уз то и читаоница завести, где ће бити слободно сваке новине читати. Овај наш нови везир СаФет-иаша показује се као велики пријатељ науке и напретка, јер вели да од науке највеће користи има по народ. Такав се за сад бар показује, али се бојимо , да се по босански не потурчи, па да не буде као и остали. Он има на себи и аскерски и везирски чин а човек је који немари за параде, те сам иде конзулима у визите, праћен само једним момком. Овде се тајно говори , да су дигли ТеоФилаПетрановића са учитељског 2ћања, но не знам је ли то истина, али пре ће бити истина, јер као што чујем тражи наша општина учитеља, који може да иредаје гимназијске предмете. Школски чланови наше општине сад су ови: Ристо X. Ристић , Ристо Бесара и К. Скарић, сама омладина, те се надамо отуда берићету по нашу школу. За гвозден пут има овде око двадесет инжињера. Друштво, што ће да гради жељезницу, решило се је за овај иравац: из Костајпице на Бањалуку и на Травник, оданде у Сарајево па даље на Сеницу, преко

Новог Пазара у Цариград. Турци, што пуцаше на инжињере код Јајице доведени су у Травник у затвор. Из Бањалуке чујем, да се међу трговцима породила нека неслога због богословског завода. Тамошња омладина сложила се да подигне нови учебни завод, за којег су здање мајстори из Немачке погођени за девет стотина дуката осим материјала. Похвално је, што Србе у том подузећу и омладина турска потпомаже.

— У среду б. о. м. ступила је у живот автономна земаљска управа Хрватске и Славоније. Затим ће следовати уређење судова. За инсталацију бана хрватскога барона Левина Рауха чине се велике нриправе у Загребу. — Званичне бечке новине донеше ономад уговор између владе и јужио-железничког друштва, по коме ће ово друштво да гради железницу од Св. Петера до Реке. која треба да је готова 1. јула 1872. — Прошле недеље 3. о. м. проведена је у Паризу и у свој Француској стогодишња светковина од рођења цара Наиолеона I. који се родио 1769. 15. августа у Ајачију на острву Корзики. Он се управо те године родио није, већ на годину дана пре, т. ј. 1768. Но сам је још за живота прогласио, да је једну годину млађи и то с тога, да буде рођени Француз, а не да је рођен кад су Корзиком Ђеновљани владали. Наполеонска слава проведена је у Паризу при грдној множини света у потпуном поретку. Амнестија, коју је цар том приликом издао, направила је велико задовољство, особито међу посленичким разредом како у Паризу тако и по свима оиштинама у унутрашњости. На много места где су осуђеници поотпуштани, оставили су тамницу узвикујући: живео цар! Листови врло повољно поздрављају амнестију. Јошјављају, да ће цар тек 29. о. м. отићи у шалонски логор да га раснусти, јер сад му није могуће ићи, јер је слаб, патећи од ревматизма. — Француски маритал Нил умре је. Он је полгивео 67 година и био је можда највећи ђенерал Француски. У њему је цар Наполеон изгубио највећу пот-' пору. Од две годиие овамо, он је био војеии министар и као такав преустројио је војску тако, да би се могло за неколико дана милион војника па бојиште повести.