Земунски гласник

У Зе.мупу, 31. августа 1861

ГЈ1АСНИК

Земувоки Гласник излази Недељом у јутру. Цеиа му је годишша 5 форинти у банкнотама заједно е ноштарином или достављањем у кућу. За предбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. 8а Восну, Херцеговипу и Стару Србију 60 гроша турских, ван туреке поштарине, коју предбројници сами имају плаћати.

Број 44.

Предплату на Земунеки Гласник нрпма изАуетрије Сопроновапечатн .а у Земуну, из Београда и унутрашњс Србије г. Велимир Валожић у Београду. Предбројници из Босне, Херцеговнне и Старс Србије предброје се у плаћеним писмима код управе вила;етске печатње у Сарајеву. Без новаца никакве се не уважавају наручбине.

Рогудисањс реке Саве. (НаставаК.) Највеће препреке за плопидбу пађе комисија код Рапе на ушћу Дрине, и то поглавито због серпентина. који се ту налази. Ту има места, што нису дубља од 4 до 6 квинта, а то није Довољно ни за лађе што су тек у нола натоварене. Уз то матица ту веома кривуда и Дрином донешени пагвеви и дрва као и шљунак ту се прикупљају, те тако затварају пут пловидби. Ове су сметље опасне за лађе, што у.з или низ воду илове. Багеровање и вађење нањева морало би се предузети од ушћа Дрине до испод села Раче, најмање у дужини својих 2000 хвата. Код чардака Равана, на 150 хвата уз воду, навЈла је комисија местимице само десет квинта воде, што ноказује, ако се на најниже стање воде редуцира, једва 6 квинта. И ово место ваљало би багеровањем очистити. Пред Кленком почевши па чак до широке њиве, Сава је врло широка, особито код Кленка, Шапца, Мишара, Адице, Витојевачких воденице и чардака вшроке њиве. Код свију тих места, кад је вода најмања, нема више од 6 до 7 квинта. Ту треба много багеровати да се сметње за пловидбу уклоне. Голема је то просторија, и ако није нужно, да се сва очисти, почем река између наведених места свагда има довољно воде за пловидбу. Но ипак се мора скупа око 11.500 хвата багеровањем очистити. То исто треба чинити код Кувинова у дужини од 100 хвати, и код Нрогара од 60 хвата. И једно и друго место показује при ниском стању воде дубљину само од 8 квинта. Од Прогара до уигћа Оаве нема ни при најнижем стању воде препрека за пловидбу.

Комисија је дакле ваишла на двадесет меета, где има за пловидбу сметња. Она је тиме решила прво питање предлога г. Панграца. Исгштавши стручно свако поједино место дошла де комисија до тог уверења, да је но садаљем току Саве багеровање једино практичко сретство, којим Ке се моћи уклонити препреке за пловидбу Савом. О другом питању предлога: у којој ширини и дубљини предузети ваља чишћење нлитких места у Сави , комисиони акт, из којег ова дата вадимо, овако говори : „Ношто је саопштио члан комисије г. паробродски инспектор које су дужине, ширине и дубљине пароброда, што Савом плове, то се је комисија сложила у томе , да се очисте плитка места на дну реке у вшрини од двадесет хвата, и до дубљине од седам стопа или четрнајест квинта испод најнижег стања воде. Ако се багеровање у толикој димепзији ЈЈредузме, онда ће нороброди моћи пловити Савом при најниагем стању воде." Комисија је прорачунила и кубичну количину материјала, што се мора вадити багеровањем. Вадиће се једно на друго око 150.000 куб. хвата које песка, које муља, а мало нешто и серпентина. Кад се то раздели на сву реку од Сиска до ушћа Саве, дакле на 110 миља, то долази на миљу 1366 куб. хвата вађеног материјала. Том приликом комисија одговара и на треће стављено јој питање. Она предлаже, да се вађени материјал размерно смести или на речну обалу, или код најближег дубоког места у самом кориту савеком. Нама се чини, да је то питање тесно екопчано са другим подузећем: еушење савских и босутских низа, т. ј. грађење домова крај савске обале. који ће је чувати од потопа, такође је стављено на програм послова за кул-

тивисање нашег завичаја. Предлог речене комисије ваљада на то иде да се силни тај материјал, што ће се багеровањем вадити, местимиде употреби на грађење сипова, макар што то нарочно није речено. А колики је тај материјал код појединих тачака, то показује овај списак. Да би лађе пристајати могле код сисачког колодвора на реци Купи мора се у дужини од 400 хвата четири стопе дубоко багеровати , а вађени материјал изнео би 5334 куб. хвата, толико стопа дубљине морало би се чистити и код сисачке паробродске стаиица у дужини од 100 хвата, и ту вађени материјал изнео би 1333 куб. хвата. Од епископског дворца до Запраге пак, у дужини од 300 хвата , вадило би се 4000 куб. хвата материјала. О преловчичком прокопу савском поднеће се особити предлог, а чишћење Саве код Госћа и Летине дало би само 1000 куб. хвата материјала, јер ће се ту у дужини од 100 хвата само 3 сгопе дубоко багеровати. Код Јасеновца плитка се места простиру такође у дужини од 100 хвата, која треба 4 стопе дубоко багеровати, материјала би се извадило 1333 куб. хвата. Но код Млаковачких воденица треба само 150 куб. хвата материјала вадити, и ако се ту плитка места пружају у дужини од 50 хвата. Али се само мора местимице 4 '/„ стопе дубоко багеровати. Испод града Ст. Градишке, потом код Долине, Свиљара и Новог града треба ће само да се багерује 3 еГопе дубоко, и ту би се вадило 5100 куб. хвата материјала, и то 2000 код Новог града, толико и код Свињара, код друга два места само по 5 — 600 куб. хвата. (Наставиће св.)